Bebina prva hrana

Bebina hrana pre rođenja

Pre zvanične prve hrane, počinje bebina ishrana i razvoj u majčinom stomaku. Stoga je zaista važno pripremiti svoj organizam za ovaj uzvišeni čin. Naša porodica je presla na vegetarijanski i pretežno sirovi način ishrane 2 godine pre nego što ću ostati u drugom stanju. Važno je da i otac i majka imaju zdravu ishranu u trenutku začeća, a majka naročito nakon začeća i tokom dojenja. U želji da očistim organizam pre nego što dođe beba koja će u mom trbuhu da raste 9 meseci (i kojoj će to biti topli dom dok se ne rodi), neposredno pre trudnoće sam radila detoks organizma sirovom veganskom i nemasnom hranom. Bebac se začeo nekoliko dana pre završetka detoksa.

U čistom i pripremljenom organizmu, oslobodjenog od nagomilanih toksina, beba može da iskoristi i preuzme najhranljivije materije potrebne za njen razvoj. Tokom trudnoće sam se trudila da se hranim što zdravije i sa što više sirove presne hrane, koju sam kombinovala sa lagano kuvanim obrocima za rucak. Bebac se fantastično razvijao, naš ginekolog ga je nazvao “školskim primerom”. Takav nam je bio i porodjaj i takav je i dan danas, da kucnem u drvo, kako bake kažu 😉

 Bebina prva hrana 

Prva i osnovna bebina hrana je majčino mleko (razlikujemo predmleko, koje je vodenasto i prvo dolazi da bi beba utolila žeđ. Nakon njega dolazi tzv. zadnje mleko koje je bogato mastima i veoma sito. Ono služi da beba bude sita. Ukoliko beba kratko sisa, ona će samo utoliti žeđ, ali ne i glad. Stoga je značajno da beba sisa obe dojke duže od pet minuta, kako bi prešla sa predmleka na zadnje mleko i utolila i žeđ i glad, te uzela sve potrebne materije za pravilan razvoj. Preporučljiva dužina sisanja po dojci je 10-15minuta, nakon što se grudi razrade i mleko se stabilizuje. Kod nas je to bilo nakon 2-3 dana kod kuće. Generalno je to u prvih 10 dana od porođaja). Majčino mleko je najkompletnija i najzdravija hrana za svaku bebu. Ne postoji loše mleko, nekvalitetno mleko, retko mleko, gusto mleko, mleko koje majka ima je najbolje za njenu bebu. Ne postoji bolja niti kompletnija hrana. Sadrži proteine, vitamine, minerale, masti, izbalansirane upravo onako kako je detetu potrebno za rast i razvoj. Ne treba da se greje, čuva u posebnim uslovima, steriliše. Uvek je spremno. I uvek je sa vama, ne možete ga zaboraviti. U školici za trudnice koju sam pohađala su govorili da ne postoji majka bez mleka, da to ide iz glave. Verujem da su u pravu, ali na žalost svedoci smo i da nekada nema mleka kod majke i to je onda viša sila, radi se ono što majka proceni da je najbolje za njenu bebu:

1. može da je doji druga žena (ako imate sreću da je nadjete),
2. možete uzeti iz banke mleka (kod nas je prva banka mleka otvorena 2009. godine i trenutno je namenjena samo prevremeno rodjenoj deci, na zapadu ova institucija postoji daleko duže i imaju veće zalihe i može im se obratiti svaka majka),
3. možete kombinovati kozije mleko razblaženo sa vodom, ukoliko imate zdravo domaće kozije mleko. (u knjizi Pregnancy, children and the Hallelujah diet (ishrana zasnovana na pretežno sirovoj hrani), preporučuje se odnos: “1/3 sirovog domaćeg kozijeg mleka, 1/3 sveže isceđenog soka od celera i šargarepe (dve trećine šargarepe i jedna trećina celera) i 1/3 prečišćene vode. Dodatak šargarepe i celera služi da se prevažiđe nedostatak folata u kozijem mleku.)-Dodala bih da sam o ovome čitala u knjizi Baby greens – Mihaella Lynn, te da lično nisam nikada probala ovu kombinaciju sa bebom, budući da sam imali zaista puno mleka. Ukoliko želite da isprobate ovu “formulu” za vašu bebu, predlažem da se o tome posavetujete sa naturopatom-pedijatrom ili nekim iz medicinske struke ko se hrani sirovom hranom i sa kim možete da razmenite iskustva i od koga možete dobiti savet na ovu temu. Sa druge strane, prema navodima http://kellymom.com/, kozije mleko kao zamena za majčino se ne savetuje pre 6. meseca, dok ga u knjizi Creating healthy children navode kao poslednju opciju koju bi radije davali bebama nego adaptirano veštačko mleko, s napomenom da mu nedostaju neke značajne hranljive materije potrebne za rast, koje majčino mleko sadrži.

Izbor koji bih uvek savetovala da se izbegne je veštačka dohrana, pošto se iz nje teško iskoriste  vitamini i minerali, teže je svarljivo (deca redje imaju stolicu, nekada i zatvor), neretko su sastojci poreklom od genetski modifikovanih namirnica i proteina od kravljeg mleka koji nisu dobro došli u bebin organizam. Prema svojoj intuiciji i potrebama i mogućnostima svaka majka će nepogrešivo osetiti koji je najbolji izbor za njenu bebu (ukoliko živite u većem mestu gde možete da birate pedijatra za dete, nađite pedijatra koji će vas razumeti, podržati i koji ima iskustva sa decom koja se hrane vegetarijanski, veganski ili sirovom hranom).

Poseban “problem” može, a ne mora, da bude stara “garda” doktora ili babice koje dolaze u posetu novorodjenčetu u prvim danima, jer je stara škola zagovarala obaveznu dohranu veštačkim mlekom, smatrajući to ispravnim. I nama je babica koja je dolazila pokušala da  “objasni” da nam je novorodjenče gladno, da nemam dovoljno mleka i da ću to videti na kontroli i da je bolje da odmah počnem sa dohranom jer mu je stolica zelena. Zelena stolica ume da bude znak gladne bebe, ali to nije jedini znak, a kod bebe koja je rodjena pre koji dan crna ili zelena stolica su prirodna pojava (a umeju da se jave i kasnije). Naš bebac je spavao po 3-4h u komadu, sisao dugo i puno i generalno je jedna vesela beba od rodjenja pa na dalje. A moje grudi su kipele od mleka. Imali smo zalihe izdojenog mleka koje su popunile  zamrzivač od 50 l (i to samo od prvih 8 nedelja, tu sam otprilike prestala sa “izdajanjem ili izmlazanjem” jer se mleko stabilizovalo i išlo na zahtev).  Na prvu kontrolu smo otisli sa 6 nedelja, momak je dobio 2 kg i porastao 8 cm. Pedijatrica je upoznata sa našom ishranom i samo je rekla:

“Majko, štagod da radite, samo nastavite tako. On samo sisa? Ovo je fantastično.”

Sisanje je od posebnog je značaja za imunitet beba i dece, koji se gradi do 3. godine života, kao i za razvoj emotivnog sistema i psihe. Takođe, u knjizi Creating healthy children (through attachment parenting and raw food)- Karen Ranzi, se navodi da sisanje u trajanju od najmanje 2 godine doprinosi smanjenju rizika raka dojke kod majke.

Ako pitate svoje bake do kada su dojile, uglavnom ćete dobiti odgovor: “I sključivo je sisao do godinu dana, posle smo počeli sa hranom.” (neke su “odbijale decu od sise”, neke su puštale da se sami odvoje, što je najzdravije jer oni imaju svoj unutrašnji sat, koji je kod svakog deteta različit i tome ne treba stajati na put). Naša pedijatrica, kao i školica za trudnice koju sam pohađala, preporučuju isključivo dojenje do 6 meseci. U stranoj literaturi sam čitala da se isključivo dojenje preporučuje i duže (prema navodima iz Creating healthy children), isključivo dojenje se preporučuje do 2. godine), pod uslovom da dete lepo napreduje i dobija na kilaži i u dužini. Mi smo odlično napredovali do 6. meseca i dasa je isključivo sisao. On je sa 4,5 meseca počeo da se okreće s leva na desno, sa 5 da puzi unazad, a sa 6 se dizao da sedi. Puno aktivnosti za malog čoveka su u našem slučaju zahtevale i jaču hranu od majčinog mleka. Tako da smo mi po preporuci naše pedijatrice počeli sa čvrstom hranom nakon 6. meseca, jer je slabije dobijao na težini na prelasku 5 u 6 mesec, a bio je izuzetno aktivan.

Kako smo počeli sa uvođenjem čvrste hrane?

Naša porodica je donela odluku da je za naše dete najprirodnija i najzdravija hrana sirova veganska hrana. Budući da se i sami hranimo delimično tako, smatrali smo da je do godinu dana zaista od izuzetnog značaja da malom organizmu pružimo pregršt vitamina i minerala u svežem obliku, te da podržimo razvoj digestivnog trakta.

Nakon godinu dana smo ga polako privikavali na porodičnu ishranu koja podrazumeva većinski sirovu vegansku hranu, vegetarijanske lagano kuvane obroke, tonus hleb (od proklijalog zrna pšenice). U našoj ishrani se u zimskim mesecima nađu i jaja organskog porekla, kiselo mleko ili jogurt (životinjsko mleko ne pijemo). Kada su u pitanju kiselo mleko i jogurt, trudimo se da to budu kozije ili ovčije koja su daleko prihvatljivija za naš organizam od kravljeg (po kilaži smo bliži težini ovce ili krave, te je protein iz mleka ovih životinja prihvatljiviji od proteina iz mleka krave, koja poraste i bude 2-3x veća od čoveka. Kalcijum iz kravljeg mleka ne može da se apsorbuje usled velike količine proteina u njemu, te naš organizam crpi kalcijum iz naših kostiju da bi uspostavio balans (majčino mleko ima oko 6% proteina, dok kravlje mleko ima 15% proteina). Više o efektima kravljeg mleka na ljudski organizam i vezi osteoporoze sa pijenjem kravljeg mleka možete pročitati ovde. (najveći stepen osteoporoze je u zemljama koje su najveći potrošači kravljeg mleka: SAD, Kanada, Skandinavske zemlje, Indija.) Iz tog razloga nismo pristalice čak ni organskog kravljeg mleka. Meni lično nikada nije prijalo, boleo me je uvek želudac od njega, što je verovatno bio spontani način mog organizma da mi kaže da to nije hrana za mene. Štagod da odlučite da dajete deci od mlečnih proizvoda, trudite se da budu ili domaći ili organski, posto je industrijsko mleko, jaja i mesa prepuno antibiotika i hormona rasta. Unošenjem ovakvog mleka ili mlečnih proizvoda, kao i mesa, unosimo u sebe sve hormone i antibiotike koji su životinjama davani. Sve su to činjenice, a svako će za sebe napraviti izbor koji smatra da je najzdraviji i najbolji.

U knjizi “Evie’s kitchen-raising an ecstatic child- Shazzie” (jedna od knjiga o ishrani dece  sirovom veganskom hranom), autorka i majka danas devetogodišnje devojčice odrasle na sirovoj veganskoj hrani, navodi: ” Najzdravija deca koju sam videla su deca koja rastu na sirovoj vegetarijanskoj hrani, sa povremenim unosom organskih jaja i mlečnih proizvoda”. Budući da naša porodična ishrana upravo ovako izgleda, to nas je dodatno ohrabrilo da na tom putu i ostanemo u ovom stepenu naših saznanja o sirovoj hrani i ishrani dece na ovaj način. Alternativa, prema istom izvoru, je davanje suplemenata deci, odnosno dodatnih vitamina koji nedostaju sirovoj veganskoj ishrani, a neophodni su za rast i razvoj dece. Autorka knjige se opredelila za suplemente, a mi smo se opredelili za povremeni unos organskih jaja i fermentisanih mlečnih proizvoda nakon godinu dana starosti bebe.

Pratite svoje dete. Kao što trudnica prati znakove svog tela za vreme blaženog stanja, tako pratimo i bebu i dete. Neke bebe će odlično rasti i napredovati samo na majčinom mleku i do godinu dana, nekima će biti potrebna čvrsta hrana i ranije. Neki prosek su bebe kojima se dohrana uvodi sa 6 meseci. Kada smo bili kod pedijatrice na jednom od pregleda u savetovalistu za zdravu decu, bila je jedna majka čija devojčica je tada imala 15 meseci i upravo su počinjali da joj uvode prvo voće. Pedijatrica se u potpunosti slagala sa ovim pristupom budući da je devojčica odlično napredovala tih 15 meseci samo na majčinom mleku i nije pokazivala znake spremnosti za čvrstu hranu (u svakom slučaju je značajno da pedijatar kome verujete prati razvoj deteta i da može uvek da vas posavetuje). Isto važi i za čvrstu hranu, pratite svoje dete, ukoliko ono lepo napreduje na sirovoj veganskoj ishrani uživajte u svom znanju da detetu pružite sve što mu je potrebno. Ukoliko dete slabije napreduje, treba biti otvoren za alternative i pružiti detetu ono što eventualno nedostaje.

Pratiti dete ili bebu znači da posmatramo kako beba napreduje (kilaža, dužina/visina), povremena provera  krvne slike, a ukoliko ste vegani i imate vegansku bebu posle 2. godine (ukoliko beba ne sisa više) treba uraditi analize b12. To su pokazatelji zdravlja deteta, prema onome što sam čitala u domaćoj i stranoj literaturi vezano za ishranu sirovom ili veganskom hranom.

Znaci spremnosti bebe za čvrstu hranu 

Kod nekih beba se ovi znaci jave ranije, kod drugih kasnije. Pratite svoju bebu i njene znakove. Evo nekih znakova da je beba potencijalno spremna za čvrstu hranu:

1. Zubići – nicanje prvih zubića ukazuje da se organizam sprema za uvođenje čvrste hrane
2. Sposobnost okretanja glave da ukaže kada ne želi više da jede
3. Interesovanje za hranu (bebu interesuje šta jedemo, pruža ručice ka hrani kada roditelji jedu)
4. Beba prihvata hranu kada je stavite u njena usta- to znači da je sazreo refleks “odbijanja ili pljuvanja” hrane čim je stavite u bebina usta, što se dešava kada se čvrsta hrana prerano uvede. To je prirodni mehanizam zaštite malog organizma.)
5. Ako beba luči pljuvačku gledajući vas kako jedete, curi joj voda niz usta, otvara vaša usta da vidi šta jedete i čemu to služi
6. Nedovoljno napredovanje bebe i težini ili dužini je znak da je bebi potrebna dodatna hrana, pored majčinog mleka
7. Beba plače nakon sisanja, pokazuje znakove da je još gladna.

Spisak nije konačan, ovo su prema mojim saznanjima i iskustvu neki od najčešćih pokazatelja bebine spremnosti za uvođenje čvrste hrane.

Prvi čvrst obrok

Postoje različite škole i teorije o redosledu uvođenja namirnica. Neki prvo kreću od voća, drugi od povrća. Neki isključivo kuvaju, drugi kombinuju. Mi smo odlučili da je za našu bebu najispravnija isključivo živa biljna hrana u svojoj prirodnoj formi, dakle presna, odnosno sirova. Još za vreme trudnoće smo kupili nekoliko kvalitetnih knjiga na temu ishrane dece sirovom hranom, koje su nam ukazale na put kojim treba da idemo i na šta da obratimo pažnju i bile i ostale naš veliki vodič. Naš topao savet je da za kojugod vrstu ishrane se odlučite da je za vaše dete najbolja, neka to prati kvalifikovano i stručno lice, a pored toga čitajte neprekidno i učite.

Pravila uvođenja hrane 

Kada bebi uvodite čvrstu hranu, svaka nova namirnica se daje ujutru/u prepodnevnom obroku u minimalnoj količini (2-3 kašičice), kako bi se u toku dana pratile reakcije. Ukoliko beba nema reakciju (što će najčešće biti slučaj), sutradan se može dati veća količina. Treći dan se može dati pun obrok od nove namirnice. Preporučuje se  minimalni razmak od 3 dana između dve nove namirnice na bebinom meniju, zbog praćenja reakcije na novu hranu. To znači da u toku nedelje možemo dati najviše 3 nove namirnice. Pravljenje većeg razmaka između novih namirnica je odlično, manji razmak nije preporučljiv.

Kada beba ima već nekoliko namirnica u jelovniku, uvek novu namirnicu mešamo u onu koju je beba već prihvatila. Kod uvođenja prve namirnice u bebinu ishranu, možete namirnicu pomešati sa majčinim mlekom na čiji je ukus beba navikla i koje voli. Kada prihvati ukus, ne preporučuje se mešanje sa mlekom. Generalni princip koji smo mi sledili, preporučila nam je naša prijateljica Jelena Torbica, kojoj smo zahvalni na ovom i brojnim drugim korisnim savetima u vezi uvođenja čvrste hrane. Osnovna ideja ovog principa jesu monoobroci, u početku, što znači da dajemo samo jednu vrstu voća po obroku i ne mešamo ni sa čim, kako bi se beba navikla na pojedinačni ukus svakog voća i svakog povrća. Kada beba prihvati pojedinačno voće, možete mešati po dve  ili najviše tri vrste voća u obrok (zbog iskoristivosti vitamina i minerala). Često smo čuli da bebama mešaju voće sa plazmom ili žitaricama. Generalno nismo zastupnici ove ideje, jer detetova čula ukusa treba da poznaju svako voće i povrće kao takvo, kako bi ga posle dete rado jelo (te da se ne bi jabuka u detetovoj glavi vezivala za palentu ili pirinač, kao ukus, te kad poraste beba ili dete neće da jede voće, a “jelo je kad je bilo beba”.  Plazmu kao primer ne bih bliže objašnjavala, jer je ne jedemo i ne dajemo je mališanu, budući da je industrijska hrana puna šećera, veštačkih zaslađivača i veštačkih vitamina. Mi radije u domaćoj radinosti pravimo keksiće sa lanom, orasima, urmama, medom, suvim kajsijama i slično.)

Žitarice nismo uvodili pre 10. meseca zbog spremnosti digestivnog trakta.

Još jedna od preporuka je davanje sezonskog i lokalno uzgajanog voća, neprskanog ili organskog. Neke namirnice su podložnije upijanju pesticida, a neke su otpornije, pogledajte ovde spisak voća i povrća koje je ok konvencionalno uzgajano i onog koje je preporučljivo jesti samo neprskano ili organsko. Kada beba usvoji 5-6 vrsta voća/povrća sa našeg podneblja, možete ponuditi bananu. Pratite bebinu reakciju na bananu, kod nekih beba ona ume da izazove zatvor (izostanak stolice). Ukoliko je to slučaj, odložite uvođenje banane, pa pokušajte ponovo za 2-3 nedelje.

Redosled uvođenja namirnica u sirovoj hrani za bebe koji smo mi koristili možete pronaći ovde.

Na ovaj način dajemo svaku novu namirnicu detetu bez obzira na uzrast. Kada sa godinu dana ili kasnije prvi put proba limun, narandžu, bobičasto voće ili neki orašasti plod sistem je isti.

1.Voće

Mi smo nakon 6. meseca počeli sa uvođenjem voćnih kašica. Naša prva voćna kašica bila je blendirana oguljena kruška. Nije bio oduševljen ukusom, pojeo je nekoliko zalogaja i to je bilo dovoljno za prvi put.

Do uvođenja povrća smo imali sreću da letujemo u januaru u Indiji, tako da je bebac uživao u svežim i zrelim kašicama od mladog kokosa, manga, avokada, ananasa. Kada smo se vratili kući jeo je organske jabuke, kruške, banane, kokos, avokado.

2. Povrće

Sa 7.5 meseci smo uveli povrće. Prvo povrće koje smo uveli bio je peršun, kako bismo mogli da pravimo zelene kašaste sokove bebcu. Dodatni motiv za uvođenje peršuna je bila činjenica da je bila zima, bebcu je potreban dodatni C vitamin, kojim majčino mleko nije bogato, a peršun je prebogat ovim vitaminom.  Ovde možete pogledati našu prvu kašicu sa peršunom.

Generalna preporuka je da voće i povrće ne meša. Mi smo mešali zeleniš sa voćem, u želji da ga bebcu dajemo izvorno i sirovog, a takav ukus nam je bio najprihvatljiviji. Evo nekih recepata sa šargarepom, cveklom, celerom u kojima je naš mališan uživao.

3. Divlje i samoniklo bilje

Divlje i samoniklo bilje smo uvodili od 8. meseca . Nama je kopriva bila veoma značajan dodatak ishrani i davali smo je izblendanu i voćnoj kašici. Ono je svakako sezonsko, te će zavisiti u koje doba godine je beba rodjena i kada će ono stići na red.  Maslačak je odličan za bebe. Pored njih tu su loboda, potočarka i slično.

4. Žitarice

Uvodili smo ih sa 10 meseci. Ukoliko imate sačuvano svoje izdojeno/izmlazano mleko u zamrzivaču ovo je idealna prilika da ga potrošnite. U početku možete žitarice davati sa svojim izdojenim mlekom, a kasnije, kada beba prihvati ukuse žitarica požete postepeno prelaziti na bademovo mleko, kao jedino mleko od orašastih plodova koje je preporučljivo pre godinu dana. Mi smo gulili opnu sa badema da mleko ne bi gorčilo. Žitarice smo najpre klijali, a potom u ručnom blenderu mešali sa mlekom. Davali smo prvo stare i autohtone sorte bez glutena: heljda, amarant, kinoa, proso. Kasnije smo dali proklijalu pšenicu, kuvanu raž i ovas. U svakoj kombinaciji je mleko bilo biljno i presno.

Ovde ćete naći neke kombinacije u kojima je naš bebac uživao.

Logistika dnevnog obroka 

Pedijatar će vam preporučiti sledeći unos namirnica za dete od godinu dana (istu logistiku pratimo za svaki uzrast, shodno namirnicama koje su uvedene u bebin jelovnik):

1. voćni obrok,
2. proteinski i povrtni obrok,
3. žitarice obrok i
4. sisanje ili mlečni obrok.

U klasičnoj ishrani će to biti voće, pa obrok sa povrćem i mesom i uveče žitarice. U presnoj i vegetarijanskoj ishrani će to biti voćni obrok, pa povrtni obrok sa proteinima koji se u najvećem procentu nalaze u:  zelenom lisnatom povrću / klicama/ algama spirulini ili hloreli/ proteinu konoplje/ ječmenoj travi/pšeničnoj travi/ grašku/ za one koji jedu soju (isključivo organsku) dolazi u obzir tofu/ kasnije pasulj i ostale mahunarke/ za vegetarijance koji jedu jaja (isključivo organskog porekla) ili fermentisane mlečne proizvode ovo su takođe izvori proteina, ali se ne preporučuju pre godinu dana (mi ih dajemo u zimskim mesecima, a prvi put smo ih uvodili između 14 i 16. meseca). Naša pedijatrica nam je savetovala da ne brinemo previše o unosu proteina i masti dok bebac sisa, jer iz majčinog mleka dobija potrebne masti i proteine. Kada prestane da sisa, potrebno je voditi računa o zastupljenosti svih gore navedenih elemenata u bebinoj ishrani.

Zdrave masti

Zdrave masti su neophodan element ishrane dece, potrebne su za razvoj mozga i drugih funkcija. U majčinom mleku ih ima u izobilju. U biljnom svetu su idealan izbor avokado i kokos, potom semenke (lan, suncokret, bundeva, konoplja) i posle godinu dana orašasti plodovi. Pored njih hladno ceđena ulja u umerenom unosu (za decu iznad 6 meseci se savetuje dodavanje pola kašičice hladno ceđenog lanenog ulja dnevno, rasporedjeno u 1 ili više obroka. Lan je odlčan izvor omega 3 i omega 6 esencijalnih masnih kiselina). Pored lanenog ulja, odlično je konopljino ulje, kao i maslinovo. Za veću decu, masline su odličan izvor zdravih masti. Mi smo se trudili da bebcu i pored sisanja, dajemo barem 1 nedeljno avokado i kokos, te da u voćne kašice ubacimo i semenke (lan, čia, konoplja, suncokret, bundeva).

Superhrana

Mi smo bebcu u kašice dodavali uvek semenke (čia, lan ili konoplja), a pored semenki smo davali (i dajemo i dalje sa 2 pune godine)  alge hlorelu i spirulinu kao izuzetne izvore proteina. Alge se mogu uvoditi od 7. meseca. Ove dve alge su poznate po tome što pomažu izgradnju imuniteta, bogate su proteinima (50-70% alge je čist biljni protein), potom gvožđem, kao i vitaminom b12 (ovo je posebno odnosi na hlorelu, koja sadrži b12 koji naš organizam može da iskoristi), čiste organizam od teških metala (deci u Černobilu je davana spirulina za čišćenje organizma od štetnih uticaja radijacije). Pored toga, hlorela ima odličan uticaj na stvaranje mleka kod majke, kaže strana literatura.

Kada uvodite alge bebi, dajete ih umešane u voćnu kašicu koju beba voli, najpre 1/3 kafene kašičice, te vremenom možete postepeno povećavati i pratiti reakciju bebe ili deteta. Mi sa dve godine dajemo jednu kafenu kašičicu umešanu u sveže ceđeni sok. Odlično je koristiti obe alge i rotirati ih u ishrani, radi raznovrsnosti i bolje iskoristivosti hranljivih materija.

Kombinovanje namirnica

Ukoliko vaša beba ima osetljiv stomačić, obratite pažnju kako kombinujete namirnice (tzv. tablice za kombinovanje hrane ili food combining charts).

U pogledu iskoristivosti hranljivih materija:

• Namirnice bogate gvožđem uvek kombinujte sa namirnicama bogatim vitaminom C, zbog iskoristivosti gvožđa. (namirnice bogate gvožđem: spirulina, hlorela, spanać, čia semenke, cvekla (posebno lišće cvekle), kopriva. Namirnice bogate vitaminom C: peršun, kupus, paprika, citrusi, kivi, nar, đumbir, šipurak i slično.)
• Namirnice bogate vitaminom A (šargarepa), uvek nuditi u kombinaciji sa nečim što ima masti, zbog vezivanja i iskorišćavanja istog u bebinom organizmu (npr. popularne AD kapi za bebe su uljani rastvor, upravo iz ovog razloga). Mi smo šargarepu kombinovali sa avokadom, proteinom konoplje, semenkama ili malo hladno ceđenog ulja.

Kako smo učili bebca da jede?

U određenom uzrastu je njegov interes za sve što je vezano za hranu porastao do te mere, da smo jednu kašiku dali njemu, a drugom smo ga hranili. Tako bi on hranio nas, a mi njega i svi smo međusobno učili. Uvek smo ga puštali da sam uzme hranu, da je zvaće i ispituje, da se sam hrani. Kada je pokazao interes da sam jede kašikom (oko godinu dana), pustili smo ga da sam jede, mi smo bili pored, pratili i hranili ga u sinergiji sa njegovim ličnim pokušajima da sam jede.

Hranu smo blendali do 9. meseca, tada je imao 2 zuba i počeli smo da rendamo hranu ili da je dajemo sitno isečenu na komade veličine bebinog zalogaja. On je to odlično prihvatao. Jako mu je prijala novostečena nezavisnost i uživao je u njoj. Sve što može da se gnječi, kao što je banana ili avokado, gnječili smo od starta bez upoterbe blendera. Na ovaj način beba uči da jede, prilagođeno uzrastu u kome je. Deca koja su naučena da jedu i grickaju hranu od pojave prvih zubića, retko imaju tzv. problem sa “davljenjem od hrane”. Tako bar navodi stručna literatura koju smo konsultovali, te smo mi na ovaj način našem bebcu davali hranu i zaista smo veoma zadovoljni sistemom. (produženo blendanje hrane, preko godinu dana ili i duže decu uči da se hrana guta,a ne žvaće, jer nikada nisu imali potrebu da žvaću, te kada se uvedu namirnice u komadu sa 1,5-2 godine ili kasnije češće dolazi do gušenja hranom.) U svakom slučaju neophodno je pratiti kako dete jede i uvek biti prisutan, te dete hraniti ili ga posmatrati kako samo jede i uživa u ispitivanju tekstura i oblika raznih namirnica.

Takođe u uzrastu od 9. meseci može se polako uvoditi čaša sa piskom/kljunom. Naš mališan nije koristio flašicu puno. Počeo je da pije vodu sa 6 meseci kada smo uveli čvrstu hranu. U početku je  pio vodu samo u toplim mesecima, a sa godinu dana je bio potpuno naviknut na vodu i imao je potrebu da je pije redovno. Od 6-9 meseca je pio vodu iz flašice, nakon toga iz dečije čaše sa kljunom ili iz čaše. Flašica je bila prisutna, ali veoma retko korišćena nakon ovog perioda, da bismo je u potpunosti izbacili iz upotrebe sa 18 meseci i odložili na policu.   Za bebe koje će sa godinu dana krenuti u jaslice, ovo je dodatnii razlog za izbacivanje blendera i prilagođavanje bebe na gnječenu ili rendanu hranu. U jaslicama nema kašica i blendane hrane, ni u uzrastu od godinu dana. A flašicu i cuclu dozvoljavaju do 2. godine, nakon toga ne smeju da se donose u jaslice.

Aparatura za prvu hranu

Prirodni iskonski poriv majki iz doba koje je prethodilo blenderima, mikserima i uopšte elktričnoj energiji bio je da majka za svoje mladunče sažvaće hranu i potom mu je prenese u usta. Na ovaj način beba dobija i potrebne enzime za varenje, koji se luče iz pljuvačke majke, a kod bebe se još uvek razvijaju. Ovo pomaže varenju. Lično sam davala bebcu hranu koju sam ja prvo sazvakala u situacijama kada je komad hrane bio veliki ili za njega teži za žvakanje (kao što je zrno kukuruza ili graška čiju opnu nije mogao da sazvaće ni sa dva ni sa četiri zuba, koliko je imao do 15. meseca). Ovoj opciji sam pribegavala i u vankućnim uslovima u kojima smo poneli komade voća za užinu (pošto sveža voćna kašica vrlo brzo oksidira, gubi vitamine i menja ukus).

Štapni blender je odlična pomoć za pravljenje kašica za uvođenje hrane. Količine koje se prave bebama kojima se čvrsta hrana tek uvodi su veoma male. Bilo koji blender će jako teško samleti polovinu jabuke ili jednu krušku, osim ako ne pravite kašicu i za stariju decu ili ostale članove porodice, pa napravite veću količinu voća/povrća. Mi smo u tu svrhu koristili štapni blender koji je namenjen za male količine hrane i teško radi sa većim količinama-gde vam u pomoć dolazi redovan blender.

Viljuška je odlična za sve mekane vrste voća: lubenice, dinje, mango (ako imate priliku da odete u tropske krajeve gde mango bude kao naša breskva), banana, avokado, kajsija, breskva i sl.

Rendalicu ili trenicu smo koristili od 9. meseca kada smo imali dva zuba i grizli kao zeka. Postoje i preporuke prema nekim školama da se uopšte hrana ne blenda, već da se isključivo renda od početka. Verujem da će svaka majka odlično proceniti koja joj opcija zvuči najprihvatljivije.

* * * * *

Kada je bebac odlučio da prestane da sisa, sa ulaskom u 19. mesec, smo uradili kotrolu krvne slike za oboje. Nalazi su oboma bili odlični (bebin hemoglobin 124 (iznad 100 za decu je dobra vrednost), a moj 141 (120-180 je prosek za odrasle). Ovo me posebno raduje budući da sam pre promene načina ishrane (što je bilo 2009. godine) bila od rođenja pa na dalje malokrvna (bebac je sisao od juna 2012 do januara 2014). Veoma me je zanimala krvna slika tokom trudnoće i dojenja, posebno iz razloga što sam se opredelila da dojim bebca dokle on to želi (2-3-4 godine. On je ipak rešio da je 1,5 za njega dovoljno). Odlični nalazi krvne slike oboje su me dodatno pogurali da učim, čitam i obrazujem se na ovu temu, budući da smo na dobrom putu, što nas čini neizmerno srećnim.

Izvori:

Nesebični saveti moje drage prijateljice Jelene Torbice, ponosne majke troje divne dečice

knjige:

Baby greens- A life food approach for children of all ages– Michaella Lynn and Michael Chrisemer

Creating healthy children, through attachment parentning and raw food– dr Karen Ranzi

Evie’s kitchen- raising an ecstatic child– Shazzie

online:

http://sve-istina.blogspot.com/2012/05/debunking-milk-myth.html?spref=fb

http://kellymom.com/