SPIRULINA, superhrana koja jača imunitet i podiže energiju

Objavljeno: 06/02/2014

“Neka vaša hrana bude vaš lek, a vaš lek vaša hrana“ – Hipokrat

Šta je spirulina?

Spirulina (Arthrospira platensis) je mala modrozelena alga spiralnog oblika, jedan od najstarijih živih organizama na planeti. Nastala je pre 3,6 milijardi godina, kao evolutivna spona izmedju bakterija i biljaka. Ova alga je kroz istoriju  hranila brojne narode u Africi, Aziji i Americi.

Spirulina raste u alkalnim jezerima bogatim mineralima, često u blizini vulkana. Najveća koncentracija spiruline danas se može naći u Meksiku u Tekskoko jezeru, u okolini jezera Čad u Centralnoj Africi, kao i u Velikoj rasednoj dolini istočnoj Africi.

Hranljive materije

Spirulinu nazivaju superhranom zato što je prebogata hranljivim materijama. Oko 60% ove alge čine proteini, a tu su i esencijalni vitamini i fitonutrijenti kao što su retke masne kiseline (gama linolna kiselina), sulfolipidi, glikolipidi i polisaharidi.

Sa spirulinom, unosite oko 60% lako svarljivog proteina biljnog porekla. Spirulina sadrži niskomasni, niskokalorijski, lakosvarljivi protein zajedno sa svim esencijalnim masnim kiselinama koje naše telo ne proizvodi, a koje su potrebne  radi sintetisanja neesencijalnih masnih kiselina. Spirulina nema celulozni zid, što je čini lako svarljivom.

Prirodni Beta Karoten (provitamin A)

Spirulina je veoma bogata prirodnim beta karotenom, sadrži ga čak 10 puta više nego šargarepa koja je najpoznatija po visokom sadržaju ovog vitamina. Prirodni beta karoten je superioran u odnosu na sintetički koji se nalazi u vitaminskim tabletama. Naše telo pretvara beta karoten u vitamin A, prema potrebama tela. Stoga se on ne može nataložiti u organizmu i pretvoriti u toksin. Beta karoten je veoma važan antioksidant. Sprovedeno je nekoliko studija koje pokazuju da hrana bogata beta karotenom i vitamin A smanjuju rizik od raka.

Gama linolna kiselina

Gama linolna kiselina je esencijalna masna kiselina koja se nalazi u majčinom mleku i pomaže razvoj i zdravlje kod beba. Ona pomaže kontrolu hormona. Spirulina je jedna od retkih biljaka koja sadrži koncentrisan izvor gama linolne kiseline.

Gvoždje

Gvoždje je veoma značajno za jak imunitet, ali je anemija veoma česta danas. Prema naučnim studijama, naše telo apsorbuje gvoždje iz spiruline i do 60% efikasnije nego gvoždje iz vitaminskih sintetičkih tableta.

Ostali minerali: kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, fosfor, cink i selen.

Spirulina ublažava tegobe kod PMS-a, čisti organizam, ubrzava metabolizam, pomaže čišćenje celulita, te kao i hlorela štiti od radijacije.

Fitonutrijenti

Polisaharidi u spirulini se lako apsorbuju, uz minimalnu intervenciju insulina. Fitonutrijenti obezbedjuju energiju.

Sulfolipidi

Sulfolipidi iz modrozelenih algi štite od virusa koji lako prodiru u ćelije i na taj način sprečavaju virusne infekcije. Prema nekim  istraživanjima, sulfolipidi čak štite od virusa side.

Fitocijanin

Fitocijanin je jedan od najznačajnijih pigmenata u spirulini. On sadrži magnezijum i gvoždje i utiče na razvoj ćelija značajnih za razvoj belih krvnih crnaca i imuniteta.

Hlorofil

Hlorofil je poznat kao fitonutrijent koji čisti i hrani naš organizam. Spirulina sadrži 1% hlorofila, što je najviši nivo nadjen u biljkama (ovo ćete lako zaključiti i po tamno zelenoj boji same alge). Hlorofil neutrališe štetne materije iz našeg organizma i alkalizuje organizam (uravnotežuje Ph vrednost).

Spirulina i detoks (priča iz Černobila)

Spirulina, kao i hlorela, snažno čisti organizam od teških metala, radijacije. U zavisnosti od nivoa zagađenosti organizma, detoks može biti slabiji ili jači, stoga je poželjno početi od manjih doza i postepeno povećavati unos, prateći svoj organizam.

Radnici koji su radili na sanaciji i čišćenju nakon černobilske nuklearne katastrofe su kao i deca žrtve radijacije u Černobilu su zahvaljujući svakodnevnom korišćenju spiruline tokom 45 dana (po 5g dnevno) uspeli značajno da snize nivo radijacije u organizmu, i nastave sa normalnim životom. Detaljnije o tretmanu dece možete pročitati ovde, a detalje iz naučnog istraživanja o radnicima možete pročitati ovde.

Kako se spirulina koristi?

Spirulina je prirodna hrana koja nam daje visok nivo energije i izvrsno hrani naše telo. Spirulina može da se dodaje voćnim/povrtnim sokovima, zelenim kašastim sokovima (green smoothie), hladnim jelima ili je možete posuti po salati.

Konzumirajte spirulinu uz namirnice koje su bogate vitaminom C, koji će pomoći apsorpciju gvoždja iz spiruline (alga ne sadrži vitamin C).

Nemojte zagrevati spirulinu, tako gubi hranljivu vrednost.

Doziranje

Ispitivanja su radjena na osobama koje su duži vremenski period koristile spirulinu u ishrani. Rezultati pokazuju da je 1-5g dnevno dovoljno za poboljšanje imuniteta i opšte zdravstveno stanje.

Najbolje je uzimati spirulinu svakodnevno, lično je rotiram sa drugim vrstama superhrane. Često se nameće pitanje da li postoji „prevelika količina“ spiruline, a odgovor glasi ne. Spirulina je prirodna hrana, te nema nikakve nus efekte. U odredjenim situacijama i za odredjene bolesti ljudi uzimaju i 3x dnevno po 10g. Zа više infomacijama na ovu temu najbolje je da se posavetujete sa doktorom prirodne medicine-naturopatom.

Stapici spiruline i spirulina u prahu

Štapići spiruline i spirulina u prahu

Tablica hranljivih materija:

Generalna analiza

 1.  Protein 60%
 2. Lipidi (masti) 5%
 3.  Ugljeni hidrati 25%
Vrednosti na 100g proizvoda
 1 Energija 387 kcal
 2. Fitocijanin 1,37g
 3. Ukupno karotenoida 0.19g
 4. Hlorofil 0.97g
 5. Gama linolna kiselina 0.02g
 6. Gvoždje 37.73mg

Pored sveže alge, spirulina u najčistijem obliku je sušena spirulina u prahu, na temperaturi ispod 45 stepeni Celzijusa ili sušena spirulina u svom prirodnom obliku, za one koji vole da pospu hrskave komadiće po salati ili grickaju kao užinu (moja omiljena grickalica). Spirulina se još može kupiti i u tabletama, ali se u njima uvek nalazi još vezivnih materija koje pomažu da alga održi oblik tablete i da se ne raspadne (a koje su štetne za organizam, kao npr. talk), tako da je mi ne koristimo u tom obliku.

Korišćenje spiruline kod trudnica i dojilja 

Spirulina, hlorela i uopšteno zelena superhrana radi SNAŽAN detoks organizma. Ako trudnica/dojilja nije koristila pre trudnoće ni jednu od algi, tokom trudnoce i dojenja ce se oslobađati velika količina toksina koja u trudnoći prelazi preko posteljice fetusa/bebe, a tokom dojenja se izlučuje kroz mleko. U oba slucaja malo i nejako stvorenje dobija dobar deo majčinih toksina u svoje telo (preko posteljice tokom trudnoće ili dojenjem nakon rođenja.
Kod žena koje su pre trudnoće koristile spirulinu ili hlorelu najveći deo toksina je već izbačen i detoks koji se dešava predstavlja redovan detoks koji se dešava i alge mu samo u tome pomažu.
Da zaključimo, žene koje su pre trudnoće koristile spirulinu/hlorelu, mogu je slobodno koristiti i tokom trudnoće i dojenja. Žene koje navedene alge nisu koristile pre trudnoće/dojenja, ne treba da započinju sa korišćenjem algi tokom trudnoće ili dojenja. Problem nije u algama niti njihovom sastavu, jer bebe mogu da ih koriste od 7 meseci naviše, problem je u detoksu koji alge prave kad se započne sa njihovim korišćenjem prvi put.

Hlorela

Objavljeno: 21/10/2013
Hlorela je jednoćelijska slatkovodna alga, poznata kao super-hrana jer je izuzetno bogata vitaminima i mineralima, te sadrži najveću koncentraciju hlorofila. U njen sastav ulaze:

  • Hlorofil

    Hlorela1

    Hlorela u prahu

  • Proteine (50-70%, u zavisnosti od uzgajanja)
  • Vitamin C
  • Vitamin B kompleks (uključujući vitamin B12)
  • Vitamin E
  • Vitamin K
  • Gvoždje (veoma bogata Fe)
  • Natrijum
  • Kalcijum
  • Magnezijum
  • Beta-karoten
  • Cink
  • Jedinstveni hlorelin faktor rasta (HFR)
  • Amino kiseline
  • Folna kiselina
  • Jod

Dobrobiti unošenja hlorele u organizam

Hlorela je veoma poznata po tome što snažno čisti naš organizam: vezuje i izbacuje teške metale, živu, aluminijum, fluor i radioaktivne materije iz organizma. Prema istraživanju, pacovi kojima je davana hlorela su imali manje oštećena tkiva, nakon trovanja teškim metalima, nego kontrolna grupa kojoj nije davana hlorela. Hlorela stimuliše obnavljanje tkiva (čak i onih koja su bila mehanički oštećena). Osamdeset procenata hlorele su hranljive materije, a dvadeset procenata  su tvrda nerazgradiva celulozna vlakna za koju se vezuju teški metali  i druge sintetičke materije nagomilane u našem organizmu. Potpuno čišćenje organizma može se očekivati posle 3-6 meseci redovnog uzimanja hlorele, u zavisnosti od količine dnevnog unosa. Brojna istraživanja pokazuju da je ona savršeni saveznik u borbi protiv Alchajmera, demencije kao i čišćenju organizma od teških metala koji su dospeli nakon vakcinacija, kao i aluminijuma koji se nalazi u klasičnim dezodoransima, pićima u limenkama, kuhinjskom posudje od aluminijuma itd.

U Rusiji je radjeno istraživanje u kome je učestvovalo 350 ljudi zaposlenih u livnici metala. Cilj istraživanja je bio uklanjanje antimona, olova, kadmijuma, žive i arsena. Hlorela u kombinaciji sa korijanderom je ukloniula SVE teške metale, uključujući i živu. Nije bilo nikakvih neželjenih efekata.

Hlorela pročišćava krvotok i podiže nivo kiseonika u krvi. Ona ima alkalno dejstvo na naš organizam,  balansira Ph organizma i tako doprinosi opštem zdravlju našeg tela (zakiseljenost organizma dovodi do brojnih bolesti modernog društva). Hlorela pomaže kod upalnih procesa, smanjuje hipertenziju i jača imuni sistem.  Sadrži enzime za varenje i pomaže varenje.

Alga se razmnožava veoma brzo (njena količina se poveća i do četiri puta za samo 20h). Ovo je jedan od razloga zašto se daje rekovalescentima i deci koja zaostaju u rastu i razvoju.  Jedinstveni hlorelin faktor rasta povećava brzinu kojom se množi korisna crevna bakterija laktobacilus i na taj način ubrzava varenje.

Benefiti hlorele u kratkim crtama:

  • Pomaže uspostavljanje hormonalne ravnoteže (reglusanje cilkusa, PMS i sl.)
  • Pomaže lečenje čireva
  • Ubrzava varenje
  • Pomaže kod problema sa ostipacijom (zatvorom)
  • Povećava broj belih krvnih zrnaca u organizmu (koja utiču na jačanje imuniteta: bore se protiv infekcija i bolesti)
  • Umanjuje neprijatne telesne mirise
  • Kontroliše krvni pritisak, holesterol, šećer u krvi
  • Reguliše astmu, umanjuje učestalost astmatičnih napada
  • Podiže nivo energije
  • Štiti mozak i nervni sistem
  • Izbacuje teške metale iz organizma
  • Eliminiše radijaciju i štiti organe
  • Utiče na rast, zarastanje i obnovu oštećenih organa

Navedene informacije su dobijene iz brojnih zemalja u čijoj se kulturi hlorela koristi redovno.

Izvor vitamin B12

Prema naučnim istraživanjima alga hlorela je odličan izvor aktivnog B12 vitamina, koji se lako usvaja u našem organizmu.

Prema Merchant et al. istraživanju koje je sprovedeno 2015.godine u Sjedinjanim Američkim Državama, 17 osoba sa B12 deficitom je koristilo hlorelu tokom 60 dana i podiglo nivo vitamina B12. (detaljnije na linku)

Prema istraživanju sprovedenom u Japanu 2002. godine, korišćenjem hlorele značajno je podignut nivo b12. (detaljnije na linku)

Ovde možete videti naučno istraživanje u kome je analizirano prisustvo i količina B12 u algi hloreli.

Kako još hlorela može delovati na vaš organizam?

Kako navodi Michelle Bosmier, prosečna osoba koja se hrani standardnom/konvencionalnom ishranom je puna toksina, pa se u početku uzimanja hlorele mogu javiti efekti detoksa: pojačani gasovi, dijareja, grčevi, vrtoglavica. Stoga je preporučljivo početi sa uzimanjem manjih količina od preporučenih i postepeno povećavati. Ukoliko imate neki od ovih simptoma, smanjenje količine koju uzimate će najverovatnije umanjiti i u potpunosti eliminisati neprijatnosti.

Ukoliko ste alergični na jod, nemojte uzimati hlorelu.

Kako možete koristiti hlorelu?

Najčešći način unošenja hlorele u organizam je u zelenom kašastom soku ili sveže ceđenom soku. Dodaje se 1-2 kafene kašike dnevno. Hlorelu mogu uzimati i bebe i deca. Naša deca uzimaju hlorelu od  7. meseca, mešali smo je sa sveže izblendanim voćem (započeli smo sa 1/3 kafene kašičice). Preporuka je da se sa unosom počne postepeno, sa manjom dozom od dnevno preporučene, budući da snažno čisti organizam od toksina, pa vremenom dnevni unos povećavati.

Počinje se od 1/3 kafene kašičice dnevno, pa se vremenom može povećavati. Naša deca su nakon 6-12 meseci korišćenja hlorele dobijaju po 1 kafenu kašiku dnevno (3g) uobičajeno, a kada putujemo ili je sezona gripe, zimski period i slično onda zbog jačanja imuniteta povećamo dozu na 2 kafene kašike. Hlorelu mešamo sa sveže cedjenim sokom u kome ima dosta vitamina C (ananas, citrusi, peršun, djumbir, kupus, paprika i slično).

Korišćenje hlorele kod trudnica i dojilja 

Spirulina, hlorela i uopšteno zelena superhrana radi SNAŽAN detoks organizma. Ako trudnica/dojilja nije koristila pre trudnoće ni jednu od algi, tokom trudnoce i dojenja ce se oslobađati velika količina toksina koja u trudnoći prelazi preko posteljice fetusa/bebe, a tokom dojenja se izlučuje kroz mleko. U oba slucaja malo i nejako stvorenje dobija dobar deo majčinih toksina u svoje telo (preko posteljice tokom trudnoće ili dojenjem nakon rođenja.
Kod žena koje su pre trudnoće koristile spirulinu ili hlorelu najveći deo toksina je već izbačen i detoks koji se dešava predstavlja redovan detoks koji se dešava i alge mu samo u tome pomažu.
Da zaključimo, žene koje su pre trudnoće koristile spirulinu/hlorelu, mogu je slobodno koristiti i tokom trudnoće i dojenja. Žene koje navedene alge nisu koristile pre trudnoće/dojenja, ne treba da započinju sa korišćenjem algi tokom trudnoće ili dojenja. Problem nije u algama niti njihovom sastavu, jer bebe mogu da ih koriste od 7 meseci naviše, problem je u detoksu koji alge prave kad se započne sa njihovim korišćenjem prvi put.

Izvori za članak i više informacija o hloreli:

Čia semenke (chia seed)

Objavljeno: 20/08/2013

Šta su čia semenke (chia seed)

Čia semenke (Salvia hispanica) rastu na pustinjskoj biljci iz porodice nane. Raste uglavnom u južnom Meksiku gde se koristi od davnina. Čia semenke nose epitet super hrane jer su veoma bogate omega 3, antioksidansima, vlaknima, kalcijumom, gvoždjem i proteinima. To su malene crne semenke koje su koristile još Maje i Asteci.

Čia semenke i lanene semenke

Čia semenke se koriste od davnina, od vremena Maja i Asteka čiji su bili sastavni deo ishrane.
Semenke su koristili asteški ratnici. Samo jedna šaka dnevno držala ih je sitima dok su putovali u osvajanja. Semenke sadrže više omega 3 masnih kiselina nego laneno seme (koje je poznato po velikom sadržaju omega 3). Omega 3 je veoma važan za rast i pravilno funkcionisanje mozga. Druga velika prednost čia semenki u odnosu na lan je što mogu duže da stoje i neće užegnuti.

One odlično upijaju vodu, mogu da upiju do 12x više vode u odnosu na svoju težinu i pri tome stvaraju želatinastu masu od koje možete napraviti odličan sveži puding sa voćem.

Kao rezultat čia semenke stvaraju fizičku barijeru izmedju ugljenih hidrata u hrani i enzima za varenje. Na ovaj način se usporava proces pretvaranja ugljenih hidrata iz druge hrane u šećer. Stoga naš organizam daleko sporije i ravnomernije koristi šećer i duže imamo energije. Ovo je odlično za sve koji imaju problema sa dijabetesom ili vole slatkiše.

Čia semenke su zaista super hrana. One imaju:

chia

  • 2x više proteina od bilo koje žitarice
  • 3x više antioksidansa od borovnica
  • 5x više kalcijuma od mleka
  • 2x više kalijuma od banana
  • 3x više gvoždja od spanaća

Čia semenke su bogate omega 3 i omega 6 masnim kiselinama i imaju tragove bora glavnog minerala koji pomaže transfer kalcijuma u kosti. Nedostatak bora u organizmu izaziva gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju.

Čia semenke su veoma lake za varenje.

Kako da koristimo čia semenke

Čia ne mora biti samlevena kao laneno seme da bi se iz nje izvukle sve hranljive materije. Dovoljno je da ih pospete po omiljenim žitaricama, mleku od orašastih plodova, stavite u omiljeni zeleni kašasti sok ili potopite u malo vode. Čia semenke možete staviti u omiljeno piće (ostavite da odstoji do 5 min uz povremeno mešanje)

Možete napraviti i čia žele ili puding tako što ćete pomešati 1/3 šolje čia semenki sa 2 šolje  vode i mešati redovno u prvih 5 min, da se ne naprave grudvice. Kada semenke upiju vodu i naprave gel, možete ga ostaviti u frižider i po potrebi jesti sa voćem (moj omiljeni čia puding sa ananasom, bananama i jagodama).

Čia semenke možete posuti po salati.

Za recepte pogledajte link.