Ako planirate trudnoću, trebate početi sa zdravom ishranom pre začetka deteta. Ne samo buduća mama već i budući tata trebaju očistiti svoje telo od toksina.

Ishrana deteta počinje jos dok je u maminom stomaku. Ishrana tokom trudnoće je veoma važna za buduće dobro zdravlje i inteligenciju deteta. Živa, sirova biljna hrana je jedino sto je bebi i mami potrebno dok su zajedno u jednom telu. Naglasila bih da je zeleno lisnato povrće jako važno za pravilan razvoj bebe. (to je između ostalog folna kiselina koja se trudnicama i dojiljama prepisuje da piju u sintetičkom obliku- dodala autorka bloga)

Kada se dete rodi, ono što mu je potrebno je mamino mleko i ništa drugo. Dojenje treba biti što duže, najmanje 1 godinu, a poželjno i do 2-3 godine. Zavisi od deteta. Dojenje nije važno samo za fizički već i za emotivni razvoj. Dete treba samo odlučiti kada je vreme da prekine sa dojenjem.

Ako majka ima malo mleka, treba početi sa unosenjem više zelenog lisnatog povrća i čiste (izvorske) vode. Ukoliko nema mleka, beba moze biti potpuno na sirovom voću i povrću od 6-og meseca, a koštunjavo voće i semenke uključiti kasnije, posle 1 godine.

Ne preporučujem naglo prelaženje na sirovu hranu u trudnoći i u periodu dojenja, jer će telo početi da se čisti i otrovi ce se izbacivati preko mleka. Umesto toga, treba izbaciti postepeno sve industrijske i životinjske proizvode, povećati količinu sirove hrane ali još uvek jesti 20-30% kuvane hrane.

Beba treba početi sa ishranom čvrstom hranom kada ona to poželi, ne treba je prisiljavati jer se tako izazivaju problemi sa varenjem i alergije.

Može biti samo na majčinom mleku i do godine ali ako dobije sve zube i želi da jede, krajem prve godine se može poceti sa svežim voćem i povrćem u vidu blendiranih napitaka. Orašaste plodove i semenke ne preporučujem u prvoj godini i treba ih veoma pažljivo ubacivati u ishranu.

Zeleno povrće, voće, orašasti plodovi, semenke i ulja su ono što je deci potrebno. Hladno cedjeno maslinovo ili kokosovo ulje su izvrsna ulja. Vazno je svakoga dana davati dosta zelenog povrća. Deca mogu jesti samo sirovu hranu ali ukoliko dajete nesto kuvano deci, to ne bi trebali biti industrijski i životinjski proizvodi već kuvano povrće, integralni pirinač ili krompir. Žitarice koje sadrže gluten (tutkalo) su veoma opasne po zdravlje deteta. Gluten ne sadrže: kukuruz, heljda, proso, kinoa i pirinač.

Samo 10% energije se dobija iz hrane, sve ostalo dolazi od Sunca, spavanja i disanja. Zato je važno da deca budu stalno napolju, bosa, na Suncu, da su fizički aktivna, da se igraju sa zemljom i da idu na spavanje pre 10 uveče (poželjno i ranije).

Bebe trebaju biti uvek pored majke, da čuju majčino srce, da osećaju majčin miris i da prve godine budu sto više u kontaktu sa majčinom kožom.

Mala deca trebaju spavati sa roditeljima da bi se osećala sigurno i zaštićeno, što je veoma važno za buduće emotivno i fizicko zdravlje. Porodice su vekovima delile isti krevet. U nekim kulturama je to i danas slucaj. Ako roditelji nisu prekrupni, zavisnici od alkohola ili droge, pušači ili imaju mentalne probleme, spavanjem zajedno sa roditeljima do sedme, osme godine, deca ce imati bolje emotivno zdravlje, bice srećnija, manje nervozna, sigurnija i samostalnija kada porastu.

Treba uključiti decu u pripremanje svežih napitaka i sokova uz igru i dati im mašti na volju u nalaženju novih recepata i njihovom imenovanju. Igračke poput kuhinje i malih tanjirica, blendera će decu učiti jednostavnosti pripremanja sirove hrane.

Kako privoleti decu, koja su na industrijskoj hrani na sirovu hranu? Deca imitiraju roditelje, u prisustvu deteta uživajte nekoliko dana u ukusnoj salati, dok dete ne pokaže interesovanje i poželi da proba. Ne nudite mu odmah ceo tanjir vec mu dajte da proba malo dok ne zatraži samo.

Ako dete jede nesto što nije zdravo, ne ljutite se na njega, samo mu ljubazno kažite da to nije zdravo. Deca su buntovnici kada se insistira na nečemu.

Ponudite detetu u početku, voće za užinu umesto uobičajenih toksičnih sendviča. Neka to bude voće koje ono voli. Kasnije predjite na blendirani napitak u koji mozete staviti zeleno lisnato povrće, jabuku, bananu, nekog semenja ili kostunjavog voca za doručak. Uz ručak napravite dobru, ukusnu salatu. Umesto industrijskih slatkiša, umesite urme ili smokve sa bademom (mleveni) ili nekim drugim koštunjavim voćem i napravite loptice koje mozete valjati u kokos, susam…

Danas imamo epidemiju autizma. Ako statisitika povećanja autistične dece produži ovim tempom, prognoza je da ce do 2050 godine, 90% dece biti autistično.

Potrudimo se da veći deo dana provode napolju na Suncu ili snegu, da hodaju bosonoga kad god je to moguće, da jedu sirovu hranu a ne toksicnu industrijsku ili životinjsku.  Autizam takodje, kao i drugi mentalni problemi se mogu tretirati ovakvim načinom zivota.

Zdravlje naše dece je u nasim rukama. Čitajmo, informišimo se jer naše greške naša deca skupo plaćaju.

Dr Sladjana Velkov