SPIRULINA, superhrana koja jača imunitet i podiže energiju
Objavljeno: 06/02/2014“Neka vaša hrana bude vaš lek, a vaš lek vaša hrana“ – Hipokrat
Šta je spirulina?
Spirulina (Arthrospira platensis) je mala modrozelena alga spiralnog oblika, jedan od najstarijih živih organizama na planeti. Nastala je pre 3,6 milijardi godina, kao evolutivna spona izmedju bakterija i biljaka. Ova alga je kroz istoriju hranila brojne narode u Africi, Aziji i Americi.
Spirulina raste u alkalnim jezerima bogatim mineralima, često u blizini vulkana. Najveća koncentracija spiruline danas se može naći u Meksiku u Tekskoko jezeru, u okolini jezera Čad u Centralnoj Africi, kao i u Velikoj rasednoj dolini istočnoj Africi.
Hranljive materije
Spirulinu nazivaju superhranom zato što je prebogata hranljivim materijama. Oko 60% ove alge čine proteini, a tu su i esencijalni vitamini i fitonutrijenti kao što su retke masne kiseline (gama linolna kiselina), sulfolipidi, glikolipidi i polisaharidi.
Sa spirulinom, unosite oko 60% lako svarljivog proteina biljnog porekla. Spirulina sadrži niskomasni, niskokalorijski, lakosvarljivi protein zajedno sa svim esencijalnim masnim kiselinama koje naše telo ne proizvodi, a koje su potrebne radi sintetisanja neesencijalnih masnih kiselina. Spirulina nema celulozni zid, što je čini lako svarljivom.
Prirodni Beta Karoten (provitamin A)
Spirulina je veoma bogata prirodnim beta karotenom, sadrži ga čak 10 puta više nego šargarepa koja je najpoznatija po visokom sadržaju ovog vitamina. Prirodni beta karoten je superioran u odnosu na sintetički koji se nalazi u vitaminskim tabletama. Naše telo pretvara beta karoten u vitamin A, prema potrebama tela. Stoga se on ne može nataložiti u organizmu i pretvoriti u toksin. Beta karoten je veoma važan antioksidant. Sprovedeno je nekoliko studija koje pokazuju da hrana bogata beta karotenom i vitamin A smanjuju rizik od raka.
Gama linolna kiselina
Gama linolna kiselina je esencijalna masna kiselina koja se nalazi u majčinom mleku i pomaže razvoj i zdravlje kod beba. Ona pomaže kontrolu hormona. Spirulina je jedna od retkih biljaka koja sadrži koncentrisan izvor gama linolne kiseline.
Gvoždje
Gvoždje je veoma značajno za jak imunitet, ali je anemija veoma česta danas. Prema naučnim studijama, naše telo apsorbuje gvoždje iz spiruline i do 60% efikasnije nego gvoždje iz vitaminskih sintetičkih tableta.
Ostali minerali: kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, fosfor, cink i selen.
Spirulina ublažava tegobe kod PMS-a, čisti organizam, ubrzava metabolizam, pomaže čišćenje celulita, te kao i hlorela štiti od radijacije.
Fitonutrijenti
Polisaharidi u spirulini se lako apsorbuju, uz minimalnu intervenciju insulina. Fitonutrijenti obezbedjuju energiju.
Sulfolipidi
Sulfolipidi iz modrozelenih algi štite od virusa koji lako prodiru u ćelije i na taj način sprečavaju virusne infekcije. Prema nekim istraživanjima, sulfolipidi čak štite od virusa side.
Fitocijanin
Fitocijanin je jedan od najznačajnijih pigmenata u spirulini. On sadrži magnezijum i gvoždje i utiče na razvoj ćelija značajnih za razvoj belih krvnih crnaca i imuniteta.
Hlorofil
Hlorofil je poznat kao fitonutrijent koji čisti i hrani naš organizam. Spirulina sadrži 1% hlorofila, što je najviši nivo nadjen u biljkama (ovo ćete lako zaključiti i po tamno zelenoj boji same alge). Hlorofil neutrališe štetne materije iz našeg organizma i alkalizuje organizam (uravnotežuje Ph vrednost).
Spirulina i detoks (priča iz Černobila)
Spirulina, kao i hlorela, snažno čisti organizam od teških metala, radijacije. U zavisnosti od nivoa zagađenosti organizma, detoks može biti slabiji ili jači, stoga je poželjno početi od manjih doza i postepeno povećavati unos, prateći svoj organizam.
Radnici koji su radili na sanaciji i čišćenju nakon černobilske nuklearne katastrofe su kao i deca žrtve radijacije u Černobilu su zahvaljujući svakodnevnom korišćenju spiruline tokom 45 dana (po 5g dnevno) uspeli značajno da snize nivo radijacije u organizmu, i nastave sa normalnim životom. Detaljnije o tretmanu dece možete pročitati ovde, a detalje iz naučnog istraživanja o radnicima možete pročitati ovde.
Kako se spirulina koristi?
Spirulina je prirodna hrana koja nam daje visok nivo energije i izvrsno hrani naše telo. Spirulina može da se dodaje voćnim/povrtnim sokovima, zelenim kašastim sokovima (green smoothie), hladnim jelima ili je možete posuti po salati.
Konzumirajte spirulinu uz namirnice koje su bogate vitaminom C, koji će pomoći apsorpciju gvoždja iz spiruline (alga ne sadrži vitamin C).
Nemojte zagrevati spirulinu, tako gubi hranljivu vrednost.
Doziranje
Ispitivanja su radjena na osobama koje su duži vremenski period koristile spirulinu u ishrani. Rezultati pokazuju da je 1-5g dnevno dovoljno za poboljšanje imuniteta i opšte zdravstveno stanje.
Najbolje je uzimati spirulinu svakodnevno, lično je rotiram sa drugim vrstama superhrane. Često se nameće pitanje da li postoji „prevelika količina“ spiruline, a odgovor glasi ne. Spirulina je prirodna hrana, te nema nikakve nus efekte. U odredjenim situacijama i za odredjene bolesti ljudi uzimaju i 3x dnevno po 10g. Zа više infomacijama na ovu temu najbolje je da se posavetujete sa doktorom prirodne medicine-naturopatom.
Tablica hranljivih materija: |
||
Generalna analiza |
||
1. | Protein | 60% |
2. | Lipidi (masti) | 5% |
3. | Ugljeni hidrati | 25% |
Vrednosti na 100g proizvoda | ||
1 | Energija | 387 kcal |
2. | Fitocijanin | 1,37g |
3. | Ukupno karotenoida | 0.19g |
4. | Hlorofil | 0.97g |
5. | Gama linolna kiselina | 0.02g |
6. | Gvoždje | 37.73mg |
Pored sveže alge, spirulina u najčistijem obliku je sušena spirulina u prahu, na temperaturi ispod 45 stepeni Celzijusa ili sušena spirulina u svom prirodnom obliku, za one koji vole da pospu hrskave komadiće po salati ili grickaju kao užinu (moja omiljena grickalica). Spirulina se još može kupiti i u tabletama, ali se u njima uvek nalazi još vezivnih materija koje pomažu da alga održi oblik tablete i da se ne raspadne (a koje su štetne za organizam, kao npr. talk), tako da je mi ne koristimo u tom obliku.
Korišćenje spiruline kod trudnica i dojilja
Čia semenke (chia seed)
Objavljeno: 20/08/2013Šta su čia semenke (chia seed)
Čia semenke (Salvia hispanica) rastu na pustinjskoj biljci iz porodice nane. Raste uglavnom u južnom Meksiku gde se koristi od davnina. Čia semenke nose epitet super hrane jer su veoma bogate omega 3, antioksidansima, vlaknima, kalcijumom, gvoždjem i proteinima. To su malene crne semenke koje su koristile još Maje i Asteci.
Čia semenke i lanene semenke
Čia semenke se koriste od davnina, od vremena Maja i Asteka čiji su bili sastavni deo ishrane.
Semenke su koristili asteški ratnici. Samo jedna šaka dnevno držala ih je sitima dok su putovali u osvajanja. Semenke sadrže više omega 3 masnih kiselina nego laneno seme (koje je poznato po velikom sadržaju omega 3). Omega 3 je veoma važan za rast i pravilno funkcionisanje mozga. Druga velika prednost čia semenki u odnosu na lan je što mogu duže da stoje i neće užegnuti.
One odlično upijaju vodu, mogu da upiju do 12x više vode u odnosu na svoju težinu i pri tome stvaraju želatinastu masu od koje možete napraviti odličan sveži puding sa voćem.
Kao rezultat čia semenke stvaraju fizičku barijeru izmedju ugljenih hidrata u hrani i enzima za varenje. Na ovaj način se usporava proces pretvaranja ugljenih hidrata iz druge hrane u šećer. Stoga naš organizam daleko sporije i ravnomernije koristi šećer i duže imamo energije. Ovo je odlično za sve koji imaju problema sa dijabetesom ili vole slatkiše.
Čia semenke su zaista super hrana. One imaju:
- 2x više proteina od bilo koje žitarice
- 3x više antioksidansa od borovnica
- 5x više kalcijuma od mleka
- 2x više kalijuma od banana
- 3x više gvoždja od spanaća
Čia semenke su bogate omega 3 i omega 6 masnim kiselinama i imaju tragove bora glavnog minerala koji pomaže transfer kalcijuma u kosti. Nedostatak bora u organizmu izaziva gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju.
Čia semenke su veoma lake za varenje.
Kako da koristimo čia semenke
Čia ne mora biti samlevena kao laneno seme da bi se iz nje izvukle sve hranljive materije. Dovoljno je da ih pospete po omiljenim žitaricama, mleku od orašastih plodova, stavite u omiljeni zeleni kašasti sok ili potopite u malo vode. Čia semenke možete staviti u omiljeno piće (ostavite da odstoji do 5 min uz povremeno mešanje)
Možete napraviti i čia žele ili puding tako što ćete pomešati 1/3 šolje čia semenki sa 2 šolje vode i mešati redovno u prvih 5 min, da se ne naprave grudvice. Kada semenke upiju vodu i naprave gel, možete ga ostaviti u frižider i po potrebi jesti sa voćem (moj omiljeni čia puding sa ananasom, bananama i jagodama).
Čia semenke možete posuti po salati.
Za recepte pogledajte link.