“Neka vaša hrana bude vaš lek, a vaš lek vaša hrana“ – Hipokrat

Šta je spirulina?

Spirulina (Arthrospira platensis) je mala modrozelena alga spiralnog oblika, jedan od najstarijih živih organizama na planeti. Nastala je pre 3,6 milijardi godina, kao evolutivna spona izmedju bakterija i biljaka. Ova alga je kroz istoriju  hranila brojne narode u Africi, Aziji i Americi.

Spirulina raste u alkalnim jezerima bogatim mineralima, često u blizini vulkana. Najveća koncentracija spiruline danas se može naći u Meksiku u Tekskoko jezeru, u okolini jezera Čad u Centralnoj Africi, kao i u Velikoj rasednoj dolini istočnoj Africi.

Hranljive materije

Spirulinu nazivaju superhranom zato što je prebogata hranljivim materijama. Oko 60% ove alge čine proteini, a tu su i esencijalni vitamini i fitonutrijenti kao što su retke masne kiseline (gama linolna kiselina), sulfolipidi, glikolipidi i polisaharidi.

Sa spirulinom, unosite oko 60% lako svarljivog proteina biljnog porekla. Spirulina sadrži niskomasni, niskokalorijski, lakosvarljivi protein zajedno sa svim esencijalnim masnim kiselinama koje naše telo ne proizvodi, a koje su potrebne  radi sintetisanja neesencijalnih masnih kiselina. Spirulina nema celulozni zid, što je čini lako svarljivom.

Prirodni Beta Karoten (provitamin A)

Spirulina je veoma bogata prirodnim beta karotenom, sadrži ga čak 10 puta više nego šargarepa koja je najpoznatija po visokom sadržaju ovog vitamina. Prirodni beta karoten je superioran u odnosu na sintetički koji se nalazi u vitaminskim tabletama. Naše telo pretvara beta karoten u vitamin A, prema potrebama tela. Stoga se on ne može nataložiti u organizmu i pretvoriti u toksin. Beta karoten je veoma važan antioksidant. Sprovedeno je nekoliko studija koje pokazuju da hrana bogata beta karotenom i vitamin A smanjuju rizik od raka.

Gama linolna kiselina

Gama linolna kiselina je esencijalna masna kiselina koja se nalazi u majčinom mleku i pomaže razvoj i zdravlje kod beba. Ona pomaže kontrolu hormona. Spirulina je jedna od retkih biljaka koja sadrži koncentrisan izvor gama linolne kiseline.

Gvoždje

Gvoždje je veoma značajno za jak imunitet, ali je anemija veoma česta danas. Prema naučnim studijama, naše telo apsorbuje gvoždje iz spiruline i do 60% efikasnije nego gvoždje iz vitaminskih sintetičkih tableta.

Ostali minerali: kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, fosfor, cink i selen.

Spirulina ublažava tegobe kod PMS-a, čisti organizam, ubrzava metabolizam, pomaže čišćenje celulita, te kao i hlorela štiti od radijacije.

Fitonutrijenti

Polisaharidi u spirulini se lako apsorbuju, uz minimalnu intervenciju insulina. Fitonutrijenti obezbedjuju energiju.

Sulfolipidi

Sulfolipidi iz modrozelenih algi štite od virusa koji lako prodiru u ćelije i na taj način sprečavaju virusne infekcije. Prema nekim  istraživanjima, sulfolipidi čak štite od virusa side.

Fitocijanin

Fitocijanin je jedan od najznačajnijih pigmenata u spirulini. On sadrži magnezijum i gvoždje i utiče na razvoj ćelija značajnih za razvoj belih krvnih crnaca i imuniteta.

Hlorofil

Hlorofil je poznat kao fitonutrijent koji čisti i hrani naš organizam. Spirulina sadrži 1% hlorofila, što je najviši nivo nadjen u biljkama (ovo ćete lako zaključiti i po tamno zelenoj boji same alge). Hlorofil neutrališe štetne materije iz našeg organizma i alkalizuje organizam (uravnotežuje Ph vrednost).

Spirulina i detoks (priča iz Černobila)

Spirulina, kao i hlorela, snažno čisti organizam od teških metala, radijacije. U zavisnosti od nivoa zagađenosti organizma, detoks može biti slabiji ili jači, stoga je poželjno početi od manjih doza i postepeno povećavati unos, prateći svoj organizam.

Radnici koji su radili na sanaciji i čišćenju nakon černobilske nuklearne katastrofe su kao i deca žrtve radijacije u Černobilu su zahvaljujući svakodnevnom korišćenju spiruline tokom 45 dana (po 5g dnevno) uspeli značajno da snize nivo radijacije u organizmu, i nastave sa normalnim životom. Detaljnije o tretmanu dece možete pročitati ovde, a detalje iz naučnog istraživanja o radnicima možete pročitati ovde.

Kako se spirulina koristi?

Spirulina je prirodna hrana koja nam daje visok nivo energije i izvrsno hrani naše telo. Spirulina može da se dodaje voćnim/povrtnim sokovima, zelenim kašastim sokovima (green smoothie), hladnim jelima ili je možete posuti po salati.

Konzumirajte spirulinu uz namirnice koje su bogate vitaminom C, koji će pomoći apsorpciju gvoždja iz spiruline (alga ne sadrži vitamin C).

Nemojte zagrevati spirulinu, tako gubi hranljivu vrednost.

Doziranje

Ispitivanja su radjena na osobama koje su duži vremenski period koristile spirulinu u ishrani. Rezultati pokazuju da je 1-5g dnevno dovoljno za poboljšanje imuniteta i opšte zdravstveno stanje.

Najbolje je uzimati spirulinu svakodnevno, lično je rotiram sa drugim vrstama superhrane. Često se nameće pitanje da li postoji „prevelika količina“ spiruline, a odgovor glasi ne. Spirulina je prirodna hrana, te nema nikakve nus efekte. U odredjenim situacijama i za odredjene bolesti ljudi uzimaju i 3x dnevno po 10g. Zа više infomacijama na ovu temu najbolje je da se posavetujete sa doktorom prirodne medicine-naturopatom.

Štapići spiruline i spirulina u prahu

Pored sveže alge, spirulina u najčistijem obliku je sušena spirulina u prahu, na temperaturi ispod 45 stepeni Celzijusa ili sušena spirulina u svom prirodnom obliku, za one koji vole da pospu hrskave komadiće po salati ili grickaju kao užinu (moja omiljena grickalica). Spirulina se još može kupiti i u tabletama, ali se u njima uvek nalazi još vezivnih materija koje pomažu da alga održi oblik tablete i da se ne raspadne (a koje su štetne za organizam, kao npr. talk), tako da je mi ne koristimo u tom obliku.

Korišćenje spiruline kod trudnica i dojilja