Ukoliko imate mogućnost da jedete sveže ubrano voće i povrće, unećete najveću količinu hranljivih materija. To podrazumeva i da konzumirate najviše narmirnica koje su uzgajane lokalno, u vašoj neposrednoj okolini. Namirnice koje stižu iz drugih krajeva sveta su odličan dodatak vašoj ishrani, ali su obično ubrane zelene i sazrevaju u transportu ili u gasnim komorama, te je ponekad teško kupiti kvalitetno voće iz drugog podneblja.

Ko ima svoju baštu, pravi je srećnik. Ukoliko nemate svoju baštu, pokušajte kod proizvođača voća i povrća. Na zapadu postoji mogućnost da odete u sezoni berbe u voćnjak ili povrtnjak i da berete zajedno sa radnicima. Sve što uberete platite po znatno nižoj ceni, jer nema troškova plaćanja radnika i transporta. Ukoliko u vašoj okolini nema organskih proizvođača, ili nemate mogućnost da odete da berete sveže, uzgajanje klica i izdanaka u vašoj kuhinji je najbliže direktnom branju voća i povrća. Ovo su prave male vitaminske bombe, koje sadrže sve vitamine i minerale koje će sadržati i biljka kada poraste. A najvažnije, sadrži ih i dalje u momentu konzumacije. Više o klicama i klijanju pročitajte ovde.

Kada ste kupili narmirnice ili ih sveže ubrali, važno je pravilno skladištenje. Evo nekoliko praktičnih saveta:

Povrće i voće je veoma bogato vitaminima, mineralima, fitonutrijentima. Nakon branja, broj hranljivih materija se postepeno smanjuje. Svetlost, toplota i izloženost vazduhu ubrzavaju proces. Zbog toga je veoma važno pravilno čuvati namirnice.

Namirnice koje dugo stoje na policama u prodavnici, gube dosta hranljivih materija. Namirnice koje deluju kao da venu, ne treba kupovati, nivo hranljivih materija u njima je veoma nizak. Voće i povrće bogato vitaminom C brže truli i vene. Zelena, salata, kelj, blitva i drugo zeleno lisnato povrće lako venu. Nakon nekoliko dana čuvanja na suvom u hladnom mestu registrovano je smanjenje nivoa askorbinske kiseline (jedna od prirodnih komponenti C vitamina, blago kiselog ukusa.). Sa druge strane, kupus je otporniji i može duže da stoji na hladnom mestu. Boranija gubi oko 58%  askorbinske kiseline u toku prva tri dana od branja.

Iako je neizbežno da se količina hranljivih materija smanji, kupovinom svežih proizvoda i pravilnim skladištenjem možemo ovaj proces minimalizovati. Evo i kako:

Zeleno lisnato povrće (npr. zelena salata, maslačak, raštan, lišće gorčice, kres salata, brokoli, blitva, spanać itd.): najbolje ih je čuvati u vakum kesama ili posudama na vakum, da bi se sprečio gubitak vlage i vitamina.

Krastavac i plavi patlidžan: najbolje ih je čuvati u papirnim vrećicama u posudi za povrće u frižideru, kako bismo ih zaštitili od suviše niskih temperatura koje uzrokuju pojavu braon tačaka po kori.

Šargarepa: najbolje ju je čuvati u perforiranim kesama (na rupice) koje obezbedjuju cirkulaciju vazduha. Ukoliko imate veću količinu šargarepe i dovoljno prostora, idealan način za skladištenje šargarepe je u širokim dubljim posudama napunjenim peskom. Šargarepe se redjaju u krug, tako da svaka ima dovoljno peska oko sebe. Na ovaj način imaju dovoljnu cirkulaciju vazduha, a pesak imitira zemljište i čuva hranljive materije u šargarepi. Šargarepu treba čuvati od toplote i svetlosti, te može da sačuvaju hranljive materije i do sedam meseci. Nivo beta karotena raste tokom prvih pet meseci od vadjenja šargarepe iz zemlje, potom je dva meseca istog nivoa, i tek nakon toga počinje da opada.

Paradajz: gubi ukus kada je čuvan u frižideru. Najbolje je držati ga na sobnoj temperaturi, u posudi gde ima dovoljno vazduha. Nezreo paradajz, kao i drugo nezrelo voće i povrće, treba čuvati na sobnoj temeperaturi u papirnim kesama do sazrevanja. Čuvanje u frizideru usporava proces sazrevanja.

Citrusi: se mogu  čuvati na sobnoj temperaturi nekoliko dana. Ukoliko ih čuvamo u frižideru mogu da traju i po nekoliko meseci.

Jabuke: treba uvek čuvati u frideru. Mogu da traju i po nekoliko meseci, ali je postepeno opadanje hranljivih materija, a posebno vitamina C, neizbežno kod dugotrajnog čuvanja. Jabuke čuvajte dalje od povrća ili ih čuvajte u plastičnim kesama, budući da u procesu sazrevanja oslobađaju gas etilen koji doprinosi truljenju drugih namirnica.

Evo još nekoliko predloga za čuvanje namirnica:

Skladištite namirnice u komadu, nemojte ih seckati, guliti i čistiti ako ih nećete odmah konzumirati. Kožica štiti voće i povrće od svetla i vazduha i održava ga duže svežim.

Korenske plodove čuvajte na suvom, mračnom i hladnom mestu: podrum ili posebna posuda za povrće u frižideru (koja je najčešće na najudaljenijem mestu od izvora svetlosti i generalno hladnija od ostatka frižidera.)

Uklanjanje pesticida sa voća i povrća

Ukoliko imate mogućnosti, najbolje je lokalno uzgajano i sveže ubrano voće i povrće. No ako nemate mogućnosti za ovaj luksuz, evo kako da konvencionalno gajeno voće i povrće koliko toliko operete od pesticida:

1. Napunite raspršivač sa rastvorom vode i jabukovog sirćeta u odnosu 3:1.
2. Iznad sudopere operite voće i povrće ovim rastvorom.
3. Operite namirnice u hladnoj vodi, kako biste uklonili tragove bakterija i pesticida. Na ovaj način se može ukloniti najveći deo pesticida i bakterija. Ali ne sve. Evo sta još možete da uradite:

• Napunite veći sud mešavinom vode i pola šolje vodonik peroksida (Hydrogen peroxide). Ostavite voće i povrće 2-3 minute u rastvoru.
• Izribajte namirnice nežno kuhinjskom ribaćom četkicom
• Isperite hladnom vodom.

Druga mogućnost je da voće i povrće potopite u vodu kojoj ste dodali 1 kafenu kašiku zeolita. Nakon 10-15 minuta voće/povrće izvadite iz vode sa zeolitom i isperite.

Uživajte u zdravim navikama i ukusnom voću i povrću.