Prolećni sok od koprive

Objavljeno: 06/04/2015

Kopriva

Puno mama mi se u poslednjih par meseci obratilo sa pitanjem anemije. Ja sam rođena anemična i ovaj problem samKopriva nosila sa sobom ceo život, sve dok sa 27 godina nisam promenila svoj način ishrane i postala redovan dobrovoljni davalac krvi. Prvi korak na ovom putu bio je svež sok od koprive. Od tada je prošlo 7 godina, jedna trudnoća i jedno dojenje i veoma sam srećna što mogu da kažem da je moja krvna slika odlilčna, gvožđe i hemoglobin visoki. Kopriva se u ishranu beba može uvesti od 8. meseca života, mi smo je davali u obliku zelene kašice (kopriva i voće samleveni u blenderu).

Kopriva se najčešće upotrebljava kao lek za čišćenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluća, bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu, za zarastanje rana, protiv zračenja, malokrvnosti, čira na zelucu, nesanice, nervoze. U narodnoj medicini se koriste svi delovi koprive: list, koren i seme.

Kopriva sadrži vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magnezijum,fosfor, silicijumovu kiselinu (mravlju kiselinu i histamin koji žare). Koren koprive ulazi u sastav čajnih mešavina za lečenje oboljenja uvećane prostate i upala mokraćnih puteva. Kopriva sadrži komponente koje regulišu nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona), posledično se povećava metabolizam u otečenom tkivu prostate, eliminiše se zastoj tečnosti i otvaraju suženi mokraćni putevi.

List koprive pomaže kod: smanjenja bola, zaustavljanja krvarenja, ima antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko, diuretičko dejstvo. Kopriva se koristi i kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu, plućnih oboljenja.

Kopriva se primenjuje i protiv opadanja kose i peruti u vidu šampona i tinktura za utrljavanje u koren kose, ali i kao čaj i tinktura za unutrašnju upotrebu. Opadanje kose je česta prateća pojava anemije, pa kopriva koja je bogata gvožđem utiče na rešenje pravog uzroka problema. Sem gvožđa, kopriva sadrži i silicijumovu kiselinu, a silicijum je neophodan gradivni element koji omogućava izgradnju kože i kose. Stoga se kopriva uspešno koristi i kod kožnih oboljenja: ekcemi, herpes, akne, lišajevi, gljivice.

Čaj od koprive se priprema tako što se u ključalu vodu stavi kafena kašičica koprive, poklopi se i ostavi da odstoji par minuta. Čaj ne treba kuvati, posle par minuta stajanja procedi se i pije u gutljajima. Preventivno se čaj od koprive pije jednom dnevno, a kod lečenja bolesti od 2-3 šoljice do 2 litre dnevno.

Moja porodica koprivu redovno cedi i koristi u obliku sveže ceđenog soka ili od nje pravimo zeleni kašasti sok (zeleni smuti). Beremo je u sezoni (proleće-jesen). Seme se može sakupljati u avgustu, a list možete sušiti za čaj za zimu (najbolje je kopriva brana u proleće, kažu narodni izvori).

Kopriva i narandza

 

Aparatura: sokovnik za hladno ceđenje

Sastojci:

  • 3 pune šake svežih mladih kopriva
  • 6 velikih slatkih narandži
  • kolut đumbira debljine 2 cm

Sve sastojke iscediti u sokovniku. Namirnice bogate gvožđem je važno konzumirati sa namirnicama bogatim vitaminom C, radi bolje apsorpcije gvožđa. Iako kopriva sadrži određene količine vitamina C, kao i većina biljaka koje sadrže gvožđe, ja volim da dodam i namirnice bogate vitaminom C (u ovom receptu: narandže i đumbir).

Dobije se oko 0.8-0.9l soka.

Izvori teksta o koprivi:

SPIRULINA, superhrana koja jača imunitet i podiže energiju

Objavljeno: 06/02/2014

“Neka vaša hrana bude vaš lek, a vaš lek vaša hrana“ – Hipokrat

Šta je spirulina?

Spirulina (Arthrospira platensis) je mala modrozelena alga spiralnog oblika, jedan od najstarijih živih organizama na planeti. Nastala je pre 3,6 milijardi godina, kao evolutivna spona izmedju bakterija i biljaka. Ova alga je kroz istoriju  hranila brojne narode u Africi, Aziji i Americi.

Spirulina raste u alkalnim jezerima bogatim mineralima, često u blizini vulkana. Najveća koncentracija spiruline danas se može naći u Meksiku u Tekskoko jezeru, u okolini jezera Čad u Centralnoj Africi, kao i u Velikoj rasednoj dolini istočnoj Africi.

Hranljive materije

Spirulinu nazivaju superhranom zato što je prebogata hranljivim materijama. Oko 60% ove alge čine proteini, a tu su i esencijalni vitamini i fitonutrijenti kao što su retke masne kiseline (gama linolna kiselina), sulfolipidi, glikolipidi i polisaharidi.

Sa spirulinom, unosite oko 60% lako svarljivog proteina biljnog porekla. Spirulina sadrži niskomasni, niskokalorijski, lakosvarljivi protein zajedno sa svim esencijalnim masnim kiselinama koje naše telo ne proizvodi, a koje su potrebne  radi sintetisanja neesencijalnih masnih kiselina. Spirulina nema celulozni zid, što je čini lako svarljivom.

Prirodni Beta Karoten (provitamin A)

Spirulina je veoma bogata prirodnim beta karotenom, sadrži ga čak 10 puta više nego šargarepa koja je najpoznatija po visokom sadržaju ovog vitamina. Prirodni beta karoten je superioran u odnosu na sintetički koji se nalazi u vitaminskim tabletama. Naše telo pretvara beta karoten u vitamin A, prema potrebama tela. Stoga se on ne može nataložiti u organizmu i pretvoriti u toksin. Beta karoten je veoma važan antioksidant. Sprovedeno je nekoliko studija koje pokazuju da hrana bogata beta karotenom i vitamin A smanjuju rizik od raka.

Gama linolna kiselina

Gama linolna kiselina je esencijalna masna kiselina koja se nalazi u majčinom mleku i pomaže razvoj i zdravlje kod beba. Ona pomaže kontrolu hormona. Spirulina je jedna od retkih biljaka koja sadrži koncentrisan izvor gama linolne kiseline.

Gvoždje

Gvoždje je veoma značajno za jak imunitet, ali je anemija veoma česta danas. Prema naučnim studijama, naše telo apsorbuje gvoždje iz spiruline i do 60% efikasnije nego gvoždje iz vitaminskih sintetičkih tableta.

Ostali minerali: kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, fosfor, cink i selen.

Spirulina ublažava tegobe kod PMS-a, čisti organizam, ubrzava metabolizam, pomaže čišćenje celulita, te kao i hlorela štiti od radijacije.

Fitonutrijenti

Polisaharidi u spirulini se lako apsorbuju, uz minimalnu intervenciju insulina. Fitonutrijenti obezbedjuju energiju.

Sulfolipidi

Sulfolipidi iz modrozelenih algi štite od virusa koji lako prodiru u ćelije i na taj način sprečavaju virusne infekcije. Prema nekim  istraživanjima, sulfolipidi čak štite od virusa side.

Fitocijanin

Fitocijanin je jedan od najznačajnijih pigmenata u spirulini. On sadrži magnezijum i gvoždje i utiče na razvoj ćelija značajnih za razvoj belih krvnih crnaca i imuniteta.

Hlorofil

Hlorofil je poznat kao fitonutrijent koji čisti i hrani naš organizam. Spirulina sadrži 1% hlorofila, što je najviši nivo nadjen u biljkama (ovo ćete lako zaključiti i po tamno zelenoj boji same alge). Hlorofil neutrališe štetne materije iz našeg organizma i alkalizuje organizam (uravnotežuje Ph vrednost).

Kako se spirulina koristi?

Spirulina je prirodna hrana koja nam daje visok nivo energije i izvrsno hrani naše telo. Spirulina može da se dodaje voćnim/povrtnim sokovima, zelenim kašastim sokovima (green smoothie), hladnim jelima ili je možete posuti po salati.

Konzumirajte spirulinu uz namirnice koje su bogate vitaminom C, koji će pomoći apsorpciju gvoždja iz spiruline (alga ne sadrži vitamin C).

Nemojte zagrevati spirulinu, tako gubi hranljivu vrednost.

Doziranje

Ispitivanja su radjena na osobama koje su duži vremenski period koristile spirulinu u ishrani. Rezultati pokazuju da je 1-5g dnevno dovoljno za poboljšanje imuniteta i opšte zdravstveno stanje.

Najbolje je uzimati spirulinu svakodnevno. Često se nameće pitanje da li postoji „prevelika količina“ spiruline, a odgovor glasi ne. Spirulina je prirodna hrana, te nema nikakve nus efekte. U odredjenim situacijama i za odredjene bolesti ljudi uzimaju i 3x dnevno po 10g. Zа više infomacijama na ovu temu najbolje je da se posavetujete sa doktorom prirodne medicine-naturopatom.

Stapici spiruline i spirulina u prahu

Štapii7wpiruline i spirulina u prahu

Tablica hranljivih materija:

Generalna analiza

1. Protein 60%
2. Lipidi (masti) 5%
3. Ugljeni hidrati 25%
Vrednosti na 100g proizvoda
1. Energija 387 kcal
2. Fitocijanin 1,37g
3. Ukupno karotenoida 0.19g
4. Hlorofil 0.97g
5. Vitamin B12 16.41mg
6. Gama linolna kiselina 0.02g
7. Gvoždje 37.73mg

Pored sveže alge, spirulina u najčistijem obliku je sušena spirulina u prahu, na temperaturi ispod 45 stepeni Celzijusa ili sušena spirulina u svom prirodnom obliku, za one koji vole da pospu hrskave komadiće po salati ili grickaju kao užinu (moja omiljena grickalica). Spirulina se još može kupiti i u tabletama, ali se u njima uvek nalazi još vezivnih materija koje pomažu da alga održi oblik tablete i da se ne raspadne (a koje su štetne za organizam, kao npr. talk), tako da je mi ne koristimo u tom obliku.

Napomena: Količina hranljivih materija može neznatno da varira u zavisnosti od načina proizvodnje.

 

Poručivanje spiruline iz Indije:

Spirulina je organska, kupljena od proizvodjača, gajena u basenima pored mora i sušenu na suncu.  Cena kod proizvodjaca u Aziji je dosta niža nego u Evropi dok stigne u naše radnje.

Ukoliko želite da dopunite vaše zalihe superhrane, 100g spiruline u prahu kosta 10.5 eura ili 1300 din. Dostava po dogovoru (pouzećem ili lično). Pakovanja su fabrička po 100g, tako da se porudžbine vrše na stotinu grama (100g, 200g, 300g, 400g, 500g itd.), nije moguće poručiti 150g ili 250 i sl.

Spirulinu možete davati i deci od 7. meseca života. Uvodi se 1/3 kafene kašičice dnevno, pa se vremenom može povećavati. Našem 20-mesečnom mališanu dajemo 1 kafenu kašiku dnevno (3g) uobičajeno, a kada putujemo ili je sezona gripe, zimski period i slično onda zbog jačanja imuniteta povećamo dozu na 2 kafene kašike. Spirulinu mešamo sa sveže cedjenim sokom u kome ima dosta vitamina C (ananas nam je bio omiljeni izbor u Indiji, a kod kuće su to citrusi, peršun, djumbir, nar).

 

Dodatne informacije i porudžbine:  admin@zivetizdravo.org ili na 064-1416147

Ažurirano 03.03.2017.godine

Čia semenke (chia seed) – AKCIJA!!!!

Objavljeno: 20/08/2013

Šta su čia semenke (chia seed)

Čia semenke (Salvia hispanica) rastu na pustinjskoj biljci iz porodice nane. Raste uglavnom u južnom Meksiku gde se koristi od davnina. Čia semenke nose epitet super hrane jer su veoma bogate omega 3, antioksidansima, vlaknima, kalcijumom, gvoždjem i proteinima. To su malene crne semenke koje su koristile još Maje i Asteci.

Čia semenke i lanene semenke

Čia semenke se koriste od davnina, od vremena Maja i Asteka čiji su bili sastavni deo ishrane.
Semenke su koristili asteški ratnici. Samo jedna šaka dnevno držala ih je sitima dok su putovali u osvajanja. Semenke sadrže više omega 3 masnih kiselina nego laneno seme (koje je poznato po velikom sadržaju omega 3). Omega 3 je veoma važan za rast i pravilno funkcionisanje mozga. Druga velika prednost čia semenki u odnosu na lan je što mogu duže da stoje i neće užegnuti.

One odlično upijaju vodu, mogu da upiju do 12x više vode u odnosu na svoju težinu i pri tome stvaraju želatinastu masu od koje možete napraviti odličan sveži puding sa voćem.

Kao rezultat čia semenke stvaraju fizičku barijeru izmedju ugljenih hidrata u hrani i enzima za varenje. Na ovaj način se usporava proces pretvaranja ugljenih hidrata iz druge hrane u šećer. Stoga naš organizam daleko sporije i ravnomernije koristi šećer i duže imamo energije. Ovo je odlično za sve koji imaju problema sa dijabetesom ili vole slatkiše.

Čia semenke su zaista super hrana. One imaju:

chia

  • 2x više proteina od bilo koje žitarice
  • 3x više antioksidansa od borovnica
  • 5x više kalcijuma od mleka
  • 2x više kalijuma od banana
  • 3x više gvoždja od spanaća

Čia semenke su bogate omega 3 i omega 6 masnim kiselinama i imaju tragove bora glavnog minerala koji pomaže transfer kalcijuma u kosti. Nedostatak bora u organizmu izaziva gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju.

Čia semenke su veoma lake za varenje.

Kako da koristimo čia semenke

Čia ne mora biti samlevena kao laneno seme da bi se iz nje izvukle sve hranljive materije. Dovoljno je da ih pospete po omiljenim žitaricama, mleku od orašastih plodova, stavite u omiljeni zeleni kašasti sok ili potopite u malo vode. Čia semenke možete staviti u omiljeno piće (ostavite da odstoji do 5 min uz povremeno mešanje)

Možete napraviti i čia žele ili puding tako što ćete pomešati 1/3 šolje čia semenki sa 2 šolje  vode i mešati redovno u prvih 5 min, da se ne naprave grudvice. Kada semenke upiju vodu i naprave gel, možete ga ostaviti u frižider i po potrebi jesti sa voćem (moj omiljeni čia puding sa ananasom, bananama i jagodama).

Čia semenke možete posuti po salati.

Za recepte pogledajte link.

Poručivanje organskih čia semenki:

Na raspolaganju su nam organske čia semenke, zemlja porekla: Peru. Pakovanja su rinfuzna za sve kojima odgovara, prepakivanje se vrši u vrećice od 100g naviše.

Cena: 500g čia semenki je 15 eura  ili 1750 din (100g je 4,5 eura ili 500 dinara)  AKCIJA!!!! 500g/ 10 EURA (1230 din)

Dostava po dogovoru (pouzećem ili lično).

Čia se može davati bebama od 7. meseca života, samlevena u blenderu sa kasicom, radi bolje apsorpcije.

Zbog visokog sadržaja gvožđa i njegove bolje apsorpcije, potrebno je konzumirati sa namirnicama bogatim vitaminom C (ananas, citrusi, peršun, djumbir, kupus, paprika, šipak i slično).

Dodatne informacije i porudžbine:  admin@zivetizdravo.org ili na 0641416147