GMO: mitovi i činjenice

Prenosimo u celosti tekst objavljen na: http://medicinskifakultet.blogspot.com/2013/10/gmo-mitovi-i-cinjenice.html i zahvaljujemo se autoru na odličnom istraživanju i informacijama koje svi treba da znaju:

„Any politician or scientist who tells you these products are safe is either very stupid or lying. The hazards of these foods are uncertain. In view of our enormous ignorance, the permature application of biotechnology is our enormous ignorance, the premature application of biotechnology is downright dangerous.“

—David Suzuki, CC, OBC, Ph. D LLD, Geneticst

Dok neki ljudi u genetski modifikovanoj hrani vide logičan i nužan razvoj nauke i njene primene u poljoprivredi, drugi se zalažu za organsku hranu.

Gde je istina?

Šta je zapravo genetski modifikovana hrana najbolje možemo objasniti na osnovu sledećeg primera:

 

GMO mitovi i činjenice

Pogledajte ovu ilustraciju kukuruza. Da li možete da pronađete razliku? Ne, ne možete. Ali, klip kukuruza levo ima u svojoj ćeliji ubrizgan DNK bakterije. Takav DNK proizvodi otrovni pesticid u samoj ćeliji biljke. Ovaj pesticid se ne može oprati i nikada i nikakvom obradom namirnice neće nestati. On završava u vašem telu. Sa, za sada, (ne)poznatim posledicama po vaše zdravlje i ozbiljnom sumnjom na ozbiljne posledice čak i na vaše potomke.

U levoj koloni su prikazani najčešći mitovi vezani za GMO, dok su u desnoj koloni data objašnjena koja ste mogli sami da guglate, ali niste imali vremena. Zato sad čitajte i “delite” dalje ovaj članak. Tako dajte svoj doprinos u borbi protiv GMO! “Otvorimo” ljudima oči! STOP GMO!

Mitovi o GMO	Istina o GMO
Koristi se manje pesticida u proizvodnji	Biljka dobija gen kojim sama postaje pesticid. Takvu biljku jedemo. Ne onu koja je prskana pesticidom spolja, već onu koja u sebi nosi gen oztova za insekte.
U ekološkom smislu je prihvatljivo, jer manje pesticida odlazi u vazduh, vodu, zemljište i ne zagađuje se okolina.	Narušava eko-sistem jer GMO biljka oštećuje druge, prirodne organizme. Na primer, gen koji ima osobinu pesticida, dokazano uništava pčele i leptire.
Smanjuje troškove agrobiznisa i povećava profit u poljoprivredi.	Poskupljuje proizvodnju na duži rok: GMO sadrži gen terminator, koji primorava poljoprivrednika da svake godine iznova kupuje seme. Poljoprivrednik osim za seme, plaća patentna prava vlasniku patenta od svog prinosa, svake godine.
Na manjem prostoru proizvodi se veća količina zasada i uspeva veći prinos.	Zemljište na kojem se jednom poseje GM seme, narednih 10 godina je jalovo za svaku prirodnu kulturu koja je ranije bila sejana tradicionalnim načinom.
GMO proizvodnja je strogo kontrolisana u laboratorijskim uslovima i testirana za ljudsku upotrebu.	Nijedan test koji je sproveo proizvođač nije trajao duže od tri meseca, na osnovu čega se ne može sa sigurnošću tvrditi da je GMO bezopasan za ljudsko zdravlje na duži rok.
GMO je doprinos savremene nauke u smanjenju bolesti i alergija jer je GM hrana boljeg nutritivnog sastava i bogatija vitaminima od one koja se nalazi u prirodi.	Nijedna laboratorijski proizvedena biljka ne može imati za čoveka vredniji nutritivni sastav od one biljke koja je nastala prirodnim putem, u prirodi. Dokazano je da GM hrana povećava alergijske reakcije i stvara nove.
Evropska unija nas prisiljava da prihvatimo promet, trgovinu i gajenje GMO da bismo postali članica EU.	Samo 6 od 27 država članica EU odobrava GMO na svojim teritorijama. Regulative u EU daju slobodu članicama da same donose odluke po ovom pitanju, bez ikakve smetnje.
GMO pre svega pomože smanjenje gladi u svetu.	Broj gladnih u svetu se nije smanjio značajno u poslednjih 20 godina koliko se laboratorijski proizvodi GMO seme.
GMO je hrana za siromašne, jer je organska ili konvencionalna proizvodnja hrane preskupa.	GMO pojeftinjuje proizvodnju procesuirane hrane, što ne smanjuje cenu tog proizvoda u prodavnici. Jeftinije je za prerađivače hrane, a ne za konzumante.
Čovek je oduvek intervenisao u prirodi, ono što je bilo kalemljenje nekad, danas je laboratorija i manipulacija genima, kao odgovor na korišćenje nauke u svakodnevnom životu.	Kalemljenje biljaka u prirodi i razbijanje ćelije i ubrizgavanje gena drugog organizma nije isto. Prvi proces je pomoć čoveka prirodi, drugi je manipulacija prirodom zarad profita. Dva psa možete ukrštati bez opasnosti po vrstu, ali van loboratorije ne možete ukrštati paradajiz i ribu, što GMO čini.
Države članice EU koje su odobrile GMO useve na svojim teritorijama, imaju veće prinose po hektaru, pa samim ti i profit od poljoprivrede.	Potpuno netačno. Prema podacima FAOSTAT-a, u periodu od 2005. do 2010. Srbija je imala veće prinose po hektaru nego Rumunija ili Slovačka, koje gaje GMO na svojim njivama.
GMO uvek može da se zasadi na određenom i ograničenom područiju, čovek uvek ima slobodu da bira da li će da uzgaja tradicionalno ili GMO seme.	GMO biljka se ne može ograničiti na jedan prostor, jer se njen polen širi na okolnu prirodu i biljke. Poznat je slučaj u Kanadi, kada je GMO kultura sa susedne njive oplodila kulturu njive sa tradicionalnim semenom, a proizvođač semena je odmah zatražio od vlasnika nekada tradicionalne i sada zagađene njive plaćanje patentnih prava za prinos. Prvo ovakvo suđenje malog čoveka protiv velike korporacije.
Domoći poljoprivrednici su zainteresovani za GMO, zbog većih prinosa, a to će generalno povećati profit u oblasti poljoprivrede i kod nas.	Poljoprivrednici su većinom zainteresovani za konvencionalnu proizvodnju a ne GMO, a uvođenje GMO semena će tragično ugroziti domaće smenarstvo i skinuti nas sa liste poželjnih izvoznika, jer se više nećemo razlikovati od ostalih
GMO će obogatiti i osnažiti seljaka, a to je osnova za izlazak iz krize.	GMO će obogatiti jedino i isključivo proizvođače ovog semena i proizvoda za zaštitu semena i njihove zastupnike i distributere. Dugoročno gledano, širenjem GMO, hrana na svetu će biti monopolizovana i bitu u vlasništvu nekolicine velikih hemijskih industrija.
Manje je štetan GMO od pesticida i herbicida za ljudsku ishranu.	Srbija je po potrošnji pesticida ispod evropskog proseka. Problem sa pesticidima i herbicidima je problem karence, vremena (određenog broja dana) koje je neophodno da prođe između poslednjeg prskanja i berbe. U Srbiji se ne poštuje karenca, jer seljak teži da što pre iznese berbu pred kupca. Kada bi se to regulisalo, šteta od pesticida po ljudsko zdravlje ne bi postojala.
Ne postoji nijedno validno istraživanje koje dokazuje štetnost GMO za prirodu, ljude i životinje.	Postoje brojna istraživanja koja dokazuju štetnost GMO po prirodu, ljude i životinje, ali su brzo diskreditovana, uvek sa stanovišta metodologije istraživanja.
Svetska Trgovinska Organizacija (STO) uslovljava prijem u članstvo dozvolom za uvoz, trgovinu (i uzgoj) GMO	Istina. Isto tako, najnovija članica, Rusija, primljena letos, u oktobru zabranjuje GMO nakon rezultata istraživanja francuskih naučnika. Kakve će to posledice na njihovo sveže članstvo imati, videćemo. I, netačno: STO ne traži da uzgoj GMO bude uslov za članstvo.

Izvor:

http://www.stetoskop.info/Sve-sto-vas-je-ikada-zanimalo-o-GMO-a-niste-imali-vremena-da-guglate-5257-c15-content.htm

http://www.mooshema.com/2012/11/12/gmo-prirucnik-za-laike-mitovi-i-cinjenice/

Autor teksta: Nikola Nikolic