Banana i mango

Objavljeno: 08/03/2013
Receptić br.1

Banane u fazi sazrevanja

Banane u fazi sazrevanja

  • 1 banana
  • 1 jabuka
  • 10g oljuštenog konopljinog semena

Konopljino seme prethodno namočiti nekoliko sati, a može i preko noći. Umesto konopljinog semena možete koristiti laneno ili čia seme.

Konoplja je izuzetan izvor proteina, prekopotrebnog mališanima koji brzo rastu. (U 100g konopljinog semena nalazi se 31g proteina, 48g masti, 8g ugljenih hidrata, 20g omega 3 masnih kiselina, 60g omega 6 masnih kiselina (idealan odnos omega 3 i omega 6), 8g vlakana, 62 mg kalcijuma, 3 mg gvoždja i 866 mg magnezijuma).

Receptić br.2

  • 1 banana
  • 1 šargarepa

Idealno za male sladokusce.

Receptić br. 3

  • 1 jabuka
  • 1/2 banane
  • šaka spanaća
  • 1 kašika lanenog semena

Pored konoplje, laneno seme ima idealan odnos omega 3 i omega 6 masnih kiselina koji je potreban ljudskom organimu. Pored toga, laneno seme je bogato vlaknima, tzv. čistačima organizma. Evo šta Viktorija Butenko kaže o vlaknima i lanenom semenu u svojoj knjizi “Zeleno za zdravlje”:

“Verujem da bi trebalo unositi 50 do 70 grama vlakana na dan, ili više od toga. Međutim, unos vlakana moramo povećavati postepeno. Preći s 10 na 70 grama preko noći bi moglo biti opasno. Zbog toga bi trebalo postepeno uvoditi zdrave navike kako bi telu dali vremena da se prilagodi. Zeleni kašasti sokovi savršeni su za taj postepen prelaz.

Semenke lana savršen su dodatak ljudskoj ishrani. Izuzetno su bogate i topivim i netopivim vlaknima. Sadrže 26% vlakana (14% topivih, 12% netopivih). Samo 1/8 šoljice semenki lana sadrži 6 grama vlakana.

Preporučila bih vam da u svoju ishranu redovno dodajete semenke lana. Semenke lana imaju čvrstu spoljnu ljusku i treba da  budu sveže samlevene kako bi bile najkorisnije za zdravlje. Cele semenke možete samleti  u mlinu za kafu ili u Vitamixovoj posudi za suvu hranu. Savetovala bih vam da jednu do dve kašike mlevenih semenki lana dodate svojim salatama, supama ili kašastim sokovima. Semenke lana su takođe dobar izvor omega-3 masnih kiselina, i daleko najbolji prirodan izvor biljnog lignina, važnog fitonutrijenta koji štiti od raka.”

Receptić br. 4

  •  1/2 zrelog velikog manga
  • 10g konopljinog semena (prethodno namočenog)

    Mango u fazi sazrevanja

    Mango u fazi sazrevanja

Receptić br. 5

  • 1 banana
  • 1/2 manjeg manga
Recepti’ br. 6
  • 1/2 manga
  • 1 jabuka
  • kašika alfa alfa klica
  • mala kašika prethodno namočenog čia semena
  • malo kokosove vode/soka od jabuke ili vode

Klice uopšteno su izrstan izvor proteina i vitamina, prave male vitaminske bombe, superhrana za bebe i odrasle.

Receptić br. 7 (sladoled-krem za bebe)

  • 1,5 banana
  • 1/4 avokada
  • pola šake svežeg kokosa i malo kokosove vode

* Ako vam se svidja koliko i vašoj bebi, naravite malo veću količinu, pa svoj deo zaledite ili prohladite u zamrzivaču.

Receptić br. 8 Mango i cvekla

  • 1 mangmango-cvekla
  • 1/3 cvekle
  • 1/2 šargarepe
  • 1 kašika lanenog semena

Sve samleti u Vitamiksu ili drugom blenderu.

Uz šargarepu bi trebalo uneti i masti radi bolje apsorpcije karotenoida (mi smo dodali laneno seme, a umesto semenki možete dodati malo hladno cedjenog nerafinisanog lanenog/konopljinog/maslinoog ulja). Uz cveklu je poželjno uneti namirnice bogate C vitaminom, zbog bolje apsorpcije gvoždja.

 

Receptić 9. Tahini i banana

  • 1 banana
  • 1 kafena kašičica susamovog putera (tahini)

Susam je izuzetan izvor kalcijuma, neophodnog za pravilan rast i razvoj malenih kostiju. Naš mališan jako voli ovu kombinaciju.

Ukoliko ne pravite sami susamov buter, uvek kupujte hladno cedjeni i integralni puter od susama, budući da on ima daleko više kalcijuma od belog susama.

Avokado

Objavljeno: 26/02/2013

Avokado je fantastično voće. Neki ga klasifikuju i u super-hranu (namirnicu izuetnih hranljivih vrednosti).

Njegova velika prednost je u tome što je vrlo otporan na pesticide, te možete kupovati i konvencionalno gajeni i ne morate trošiti novac na organski.

Ne sadrži šećere. Sadrži veliku količinu vlakana, kalijuma (čak dva do tri puta više od banane), vitamiavokadone A, C, D, E, B vitamine (tiamin, riboflavin, nijacin, pantotenska kiselina, biotin, vitamin B12), gvoždje i folnu kiselinu. Veoma  je bogat mononezasićenim  i polinezasićenim mastima (Omega 3). Sadrži veliku količinu karotenoida (B-karoten, alfa karoten, lutein koji doprinose boljem vidu i štite organizam malignih ćelija raznih oblika, čuvaju srce). Uprkos uvreženom verovanju da je voće i povrće crvene i narandžaste boje najbolji izvor karotenoida, novija istraživanja pokazuju da je avokado mnogo bogatiji njima. Štaviše, unos avokada u kombinaciji sa spanacem, šargarepom  će povećati apsorpciju karotenoida za 200-400%. Vitamini A, E kao i karotenoidi se rastvaraju u mastima, koja je neophodna za njihovu apsorpciju.

Najveća koncentracija karotenoida se nalazi u tamno zelenom delu avokada koji se nalazi odmah ispod kore. Kada gulite avokado, obratite pažnju da sačuvate ovaj izuzetno hranljivi deo voćke. (možete ga zaseći uzduz na 4 dela i potom guliti kao bananu. Mi kašikom skinemo sa kore sve što ostane.)

Avokado održava nivo krvnog pritiska, snižava holesterol, štiti organizam od zapaljenskih procesa, pomaže razvoj ćelija i tkiva kod fetusa, beba i dece.

Čuvanje otvorenog avokada: avokado nemojte odvajati od koštice, ukoliko ga nećete celog odmah upotrebiti. Koštica održava svežinu ploda. Avokado čuvajte u frižideru u hermetički zatvorenoj posudi sa crnim lukom presečenim na pola. Luk održava svežinu avokada dodatno, jer sakuplja sav kiseonik i sve druge materije iz vazduha koje utiču na oksidaciju avokada. Na ovaj način će avokado znatno duže trajati.

Kako izabrati dobar avokado?

Avokado koji je zreo je mekan na dodir. Ako kupite tvrd avokado, ostavite ga na sobnoj temperaturi da sazri. Kada bude mekan, koristite ga. Sve tamne delove iz ploda, ukoliko ih ima, odstanite i jedite samo žućkasti i zelenkasti deo avokada.

Evo nekoliko recepata za kašice sa avokadom u kojima naš bebac uživa:

Šargarepado

  • 1/2 tikvice
  • 1 šargarepa
  • 1/3 avokada
  • sok od jabuke po potrebi
Zeleni bananko
  • 1 banana
  • 1/2 avokada
  • 1 jabuka/ možete jabuku zameniti 1 kašikom rogača za čokoladast ukus

Jabukado

  • 1 jabuka
  • 1/2 avokada

Jedan od omiljenih avokadičnih recepata naše vesele bebe.

 

 

Moja prva zelena kašica

Objavljeno: 13/02/2013

Čarobno putovanje zemljom zelenih kašastih sokova počelo je čim je mama uvela prvo povrće u moj jelovnik- peršun (odličan izvor proteina, a posebno bogat vitaminom C i gvoždjem. Vitamin C pomaže apsorpciju gvoždja, te je ovo izvrsna kombinacija. 100g peršuna sadrži 133mg vitamina C i 6.20mg gvoždja.)

Dnevna potreba C vitamina je u zavisnosti od uzrasta je 35-60mg  (a za trudnice i dojilje 70-90mg) i 10 mg gvoždja. Zanimljiva činjenica je da jedan limun, popularno hvaljen zbog bogatstva vitaminom C, zapravo sadrži samo 40 mg/100g. Evo spiska pojedinog voća i povrća i sadržaja vitamina C u njima:

šipak 2000 mg/100g, crna ribizla 200 mg/100g, crvena paprika 190 mg/100g, peršun 133 mg/100g, kivi 90 mg/100g, brokoli 90 mg/100g, crvena ribizla 80 mg/100g, papaja 60 mg/100g, jagode 60 mg/100g, narandža 50 mg/100g, limun-dinja-karfiol 40 mg/100g, te grejpfrut, malina, mandarina, spanać i kelj s 30 mg/100g, 20 mg/100g imaju limeta, mango i krompir.

Najmanje ga ima paradajz, borovnica, ananas, grožđe, kajsija, šljiva i lubenica 10mg/100g.  Banana i šargarepa imaju 9 mg/100g, avokado 8mg/100g, trešnja i breskva 7mg/100g, jabuka i kupina 6mg/100g, cvekla 5mg/100g, kruška i zelena salata 4mg/100g, krastavac 3mg/100g, 2 mg/100g patlidžan i smokva.

 

 

Receptić br 1:

  • 2 banane
  • 3/4 veze organskog peršunazelena kasica

 

Receptić broj 2: Zeleni puding

  • 1 banana
  • veza organskog peršuna
  • šaka svežeg kokosa

 

Ishrana dece sirovom hranom

Objavljeno: 20/07/2012

Ako planirate trudnoću, trebate početi sa zdravom ishranom pre začetka deteta. Ne samo buduća mama već i budući tata trebaju očistiti svoje telo od toksina.

Ishrana deteta počinje jos dok je u maminom stomaku. Ishrana tokom trudnoće je veoma važna za buduće dobro zdravlje i inteligenciju deteta. Živa, sirova biljna hrana je jedino sto je bebi i mami potrebno dok su zajedno u jednom telu. Naglasila bih da je zeleno lisnato povrće jako važno za pravilan razvoj bebe. (to je između ostalog folna kiselina koja se trudnicama i dojiljama prepisuje da piju u sintetičkom obliku- dodala autorka bloga)

Kada se dete rodi, ono što mu je potrebno je mamino mleko i ništa drugo. Dojenje treba biti što duže, najmanje 1 godinu, a poželjno i do 2-3 godine. Zavisi od deteta. Dojenje nije važno samo za fizički već i za emotivni razvoj. Dete treba samo odlučiti kada je vreme da prekine sa dojenjem.

Ako majka ima malo mleka, treba početi sa unosenjem više zelenog lisnatog povrća i čiste (izvorske) vode. Ukoliko nema mleka, beba moze biti potpuno na sirovom voću i povrću od 6-og meseca, a koštunjavo voće i semenke uključiti kasnije, posle 1 godine.

Ne preporučujem naglo prelaženje na sirovu hranu u trudnoći i u periodu dojenja, jer će telo početi da se čisti i otrovi ce se izbacivati preko mleka. Umesto toga, treba izbaciti postepeno sve industrijske i životinjske proizvode, povećati količinu sirove hrane ali još uvek jesti 20-30% kuvane hrane.

Beba treba početi sa ishranom čvrstom hranom kada ona to poželi, ne treba je prisiljavati jer se tako izazivaju problemi sa varenjem i alergije.

Može biti samo na majčinom mleku i do godine ali ako dobije sve zube i želi da jede, krajem prve godine se može poceti sa svežim voćem i povrćem u vidu blendiranih napitaka. Orašaste plodove i semenke ne preporučujem u prvoj godini i treba ih veoma pažljivo ubacivati u ishranu.

Zeleno povrće, voće, orašasti plodovi, semenke i ulja su ono što je deci potrebno. Hladno cedjeno maslinovo ili kokosovo ulje su izvrsna ulja. Vazno je svakoga dana davati dosta zelenog povrća. Deca mogu jesti samo sirovu hranu ali ukoliko dajete nesto kuvano deci, to ne bi trebali biti industrijski i životinjski proizvodi već kuvano povrće, integralni pirinač ili krompir. Žitarice koje sadrže gluten (tutkalo) su veoma opasne po zdravlje deteta. Gluten ne sadrže: kukuruz, heljda, proso, kinoa i pirinač.

Samo 10% energije se dobija iz hrane, sve ostalo dolazi od Sunca, spavanja i disanja. Zato je važno da deca budu stalno napolju, bosa, na Suncu, da su fizički aktivna, da se igraju sa zemljom i da idu na spavanje pre 10 uveče (poželjno i ranije).

Bebe trebaju biti uvek pored majke, da čuju majčino srce, da osećaju majčin miris i da prve godine budu sto više u kontaktu sa majčinom kožom.

Mala deca trebaju spavati sa roditeljima da bi se osećala sigurno i zaštićeno, što je veoma važno za buduće emotivno i fizicko zdravlje. Porodice su vekovima delile isti krevet. U nekim kulturama je to i danas slucaj. Ako roditelji nisu prekrupni, zavisnici od alkohola ili droge, pušači ili imaju mentalne probleme, spavanjem zajedno sa roditeljima do sedme, osme godine, deca ce imati bolje emotivno zdravlje, bice srećnija, manje nervozna, sigurnija i samostalnija kada porastu.

 

Treba uključiti decu u pripremanje svežih napitaka i sokova uz igru i dati im mašti na volju u nalaženju novih recepata i njihovom imenovanju. Igračke poput kuhinje i malih tanjirica, blendera će decu učiti jednostavnosti pripremanja sirove hrane.

Kako privoleti decu, koja su na industrijskoj hrani na sirovu hranu? Deca imitiraju roditelje, u prisustvu deteta uživajte nekoliko dana u ukusnoj salati, dok dete ne pokaže interesovanje i poželi da proba. Ne nudite mu odmah ceo tanjir vec mu dajte da proba malo dok ne zatraži samo.

Ako dete jede nesto što nije zdravo, ne ljutite se na njega, samo mu ljubazno kažite da to nije zdravo. Deca su buntovnici kada se insistira na nečemu.

Ponudite detetu u početku, voće za užinu umesto uobičajenih toksičnih sendviča. Neka to bude voće koje ono voli. Kasnije predjite na blendirani napitak u koji mozete staviti zeleno lisnato povrće, jabuku, bananu, nekog semenja ili kostunjavog voca za doručak. Uz ručak napravite dobru, ukusnu salatu. Umesto industrijskih slatkiša, umesite urme ili smokve sa bademom (mleveni) ili nekim drugim koštunjavim voćem i napravite loptice koje mozete valjati u kokos, susam…

Danas imamo epidemiju autizma. Ako statisitika povećanja autistične dece produži ovim tempom, prognoza je da ce do 2050 godine, 90% dece biti autistično.

Potrudimo se da veći deo dana provode napolju na Suncu ili snegu, da hodaju bosonoga kad god je to moguće, da jedu sirovu hranu a ne toksicnu industrijsku ili životinjsku.  Autizam takodje, kao i drugi mentalni problemi se mogu tretirati ovakvim načinom zivota.

 

Zdravlje naše dece je u nasim rukama. Čitajmo, informišimo se jer naše greške naša deca skupo plaćaju.

 

Dr Sladjana Velkov