Permamodel bašta

U proleće smo sadili zelenu salatu, luk, motovilac, rotkvice, spanać, leblebiju, amarant, suncokret, grašak. Zemljište nije godinama obrađivano, bilo je puno kamenčića, teško za obradu. Sve je preašovljeno, kamenčići su uklonjeni i prebačeni u stazu ka šumi. Ovako smo počeli u martu. Ništa bez glavnih četvoronožnih pomagača.

Vrlo brzo je sve raslo i dalo vrlo lepe plodove. Puževi su nam jeli salatu, skupljali smo ih ručno. Lukova mušica je napala luk, pravili smo preparat od pepela, posuli šećerom prema savetu sa Trag biljke i lukove mušice više nije bilo.

Berba salate i naša sreća bez kraja.

U prethodnoj bašti smo probali uzgoj zelene salate, jer je to salata koja se u našoj kući ubedljivo najviše jede i to u svim godišnjim dobima, ali nije bilo previše uspešno. U svakom slučaju, puterica je ovde lepo rodila. Imali smo taman koliko nam je potrebno za dnevne potrebe. U kombinaciji sa rukolom bila je sjajna. Puževi je jako vole, tako da do naredne setve treba da izučim razne metode teranja puževa. Stari dobri metod plitke posude sa pivom bi bio dobar start.

Berba spanaća i motovilca otvorila je mogućnost sa sadnju paradajza, paprike i patlidžana sredinom maja. Ove godine sam kupovala sadnice, a za narednu godinu se nadam da ću uspeti da napravim svoj rasad. Trenutno vežbam sa rasadnikom za zimu.

Prvi put smo sadili leblebiju, moram priznati da je biljka prelepa, listovi baršunasti, mahuna kao plišana. Ne traži puno vode, niti nege. Odlična za njive. Posadili smo jedan eksperimentalni red, da vidimo kako raste i koliko je zahtevna.

Leblebija na sušenju, nakon branja. Zrna u mahuni zvekeću kao zvečka kada se protrese mahuna.

Cherry u punom sjaju. Beremo ga celo leto. Otišla sam u prodavnicu po par stvari i od komšinice dobila rasad cherry paradajza. Neplanska sadnja, ali se super uklopio. Vrlo je izdašan. Bogato i obilno rađa. Izuzetno je visoka sorta.

Posađen je iza štrika za veš i popeo se na žicu.

Nakon što smo posadili sadnice paradajza koje smo kupili, od komšija smo dobili domaći rasad paradajza, pa se bašta pretvorila u paradajz raj. Svaka leja je dobila paradajz 😀 Neplanski, opet. Takav je ovde komšiluk, da su nam živi i zdravi. Očito je tako trebalo da bude. Jedna leja sa cheery paradajzom, 1 leja volovskog srca i šljivara i 4 leje domaćeg paradajza raznih sorti. Višak rasada smo podelili sa drugarima iz susednog sela, jer je jedino tako ispravno.

Naš paradajz. Najlepši je dok je još topao, tek ubran.

Puno sam učila o pradajzu. Čitala, gledala video zapise, naučila sam svašta. I da se pincira (orezuje) i do koje veličine se zaperci kidaju, a kada se samo zalome, jer je za biljku preveliki stres da se seče zaperak duži od 10 cm. Učila sam i da je potrebno da se seku listovi paradajza ispod treće rodne grane.

I to nije sve. Naučila sam i da se niske sorte ne orezuju, kao ni cherry paradajz, dok se visoke sorte orezuju. Naučila sam da se nakon 5-7 rodnih grana vrši dekapitacija biljke, kako bi plodovi brže sazreli, a da se biljka nepotrebno ne muči dalje, jer ovaj broj rodnih grana po biljci optimalan.

Naučila sam i da se biljke tuširaju da se operu feromoni smrdibuba kojima pozivaju druge smrdibube na “ručak”. Pravila sam i preparate protiv smrdibuba od granula belog luka, kafe, cimeta, deterdženta od bršljena i jabukovog sirćeta itd. Sve to je veoma delotvorno nakon tuširanja biljke.

Malčiranje je bilo naš najbolji prijatelj kod velikih vrućina. Uz to sam pravila i preparat za dizanje imuniteta biljaka kod velikih vrućina (resursi: preporuka je da se koriste ostaci od procvetale salate, ali sam ja koristila korpivu, jer je potreban izvor kalijuma i silicijuma, a to sam imala, plus, mleko, kvasac i šećer. Šećer ne koristimo 17 godina, ali smo za baštu kupili). Sva znanja šterberski skupljam od Biljane (Trag biljke) i moram priznati da su veoma dobra.

Prvi plod patlidžana. Nikada nisamo sadili patlidžan do sada. Interesantno je da se on kao i paprika pincira, kako bi druga i treća grana dale brojnije plodove. Takođe mu se skidaju zaperci, kao i paprici i paradajzu. Visoke temperature su ga poremetile, tako da trenutno imam nove cvetove koji nisam sigurna da li će stići da daju plodove, ali ću ih ostaviti da vidim. I jesu, svi su na drugoj i trećoj grani i ima ih dosta.

Prelepe bundeve su zauzele pola dvorišta, a izgledaju kao lokvanji na jezeru. Prelepi. A cvet je divan, narandžast i daje potpuno novu dimenziju lepote dvorištu. Nisu bile planirane, ali me je tata zamolio da bar “par kućica” posadim. I eto, od tri kućice bundeva, puno dvorište lepote.

Magija majke prirode na delu. Ženski cvet ispod sebe ima plod. Kada se otvori, pčelice imaju jedan dan da ga spaze i opraše. Ujutru se ispod prozora čuje zujanje kao da sam u košnici. Vredno rade od 5 ujutru. Muški cvetovi su nedaleko od ženskih. Neoprašenih plodova bude baš puno, ali oprašenih plodova koji će porasti u bundeve koje ćemo jesti, njih nemamo toliko puno. Svaki neoprašen cvet se zatvara, a mali plod ispod njega se osuši. Prvu granu bundeve sam pincirala (orezala) posle 7.lista, prema savetu Trag biljke, kako bi druga i treća dale više plodova i bliže korenu, na 1-2m, umesto na 5-10m koliko se rasprostru kada nisu orezane. Trebalo je i drugu granu da orežem nakon 5. lista, ali sam previdela. Učimo, pa ću do kraja sezone videti gde sam.

Naša najveća bundeva. Komšija kaže da je kasno posađena, pošto su bundeve na komšijskim njivama već žute i narandžaste. Ostaje nada da će sazreti. Ako i ne, imaćemo iskustvo više za sledeću godinu.

I da ne bude sve samo povrće, evo i smokve. Kada smo kupili kuću, smokva je bila posečena, kao i ogroman rušt ispred kuće. Smokva je neumorna, ona uvek tera nove izdanke, pa je tako i naša. Ostavili smo ih dok kraja jeseni i izabrali 3 najveća, upleli ih u pletenicu i pustili da rastu, a ostale izdanke smo isekli. Inače, smokva je sjajan izvor fosfora za povrće, pa smo ih tako i koristili. Fosfor je bitan za razvoj korena i prenos energije, rast biljke. Uglavnom, naši upleteni izdanci su napravili celo drvo za godinu dana i prvi plodovi su stigli.