Zeleni kašasti sok (green smoothie)

Zašto je zeleni kašasti sok poseban?

Zastupnici sirove ishrane će vam uvek reći je najbolji zeleni kašasti sok, napravljen od svežeg voća i svežeg zelenog lisnatog povrća, kokosove vode, mleka od orašastih plodova, umesto jogurta ili kandiranog voća.

Evo i zašto:  Čovekov organizam treba da bude što više bazan, odnosno što manje kiseo. Baznost ili kiselost namirnice posmatra se prema njenoj reakciji i delovanju na čovekov organizam. Sve namirnice u presnom (sirovom) stanju imaju bazno dejstvo na organizam i stoga kažemo da su bazne (čak i limun, narandža i drugi citrusi koji su po ukusu kiseli, imaju bazno dejstvo na organizam te stoga kažemo da su bazni). Kada hranu termički obradimo na temperaturi većoj od 40 stepeni Celzijusa, ona postaje kisela (odnosno ima kiselo dejstvo na organizam). Zašto je to važno? Budući da je naš organizam po prirodi stvoren da bude bazan, sve što unesemo u njega, a nije bazno organizam će prepoznati kao strano telo (ili virus odnosno bolest) i braniće se od njega povišavanjem temperature u želucu radi ubijanja potencijalnog virusa. Kada organizam povisi temepraturu u želucu on uzima energiju od ostatka ćelija u telu i to doživljavamo kao umor i pospanost nakon obroka. I tako svakog dana, po nekoliko puta u toku celog života. Rezultat kiselosti organizma su raznovrsne bolesti. Pogledajte video zapis o baznoj i kiseloj hrani i njihovom uticaju na naš organizam.

Kako nam zeleni kašasti sok može pomoći? Hlorofil iz zelenog lišća povrća je najsličniji molekulu ljudske krvi. Razlikuju se samo po 1 atomu. Molekul hlorofila (kao direktan primalac sunčeve enrgije) ima veliku snagu i redovnim konzumiranjem vraća baznost našem organizmu, a samim tim mu jača imunitet i osnažuje ga.

Dogodišnja ishrana termički obradjenom hranom slabi želudačnu kiselinu, tako da ona više nema svoju prvobitnu jačinu kojom bi mogla da prokine zaštitnu opnu snažnih molekula hlorofila. Stoga nam samo grickanje povrća ne donosi toliko dobrobiti koliko zeleni kašasti sok. Sa jedne strane, blender će osloboditi molekule hlorofila i unećemo ih na ovaj način u organizam, a sa druge strane u zelenom kašastom soku ćemo pojesti mnogo veću količinu zelenog lisnatog povrća koje inače ne bismo pojeli u presnom stanju (npr. lišće rotkvice, kelj, spanać, blitvu, lišće cvekle koje sadrži 7x više kacijuma nego i 192x više vitamina A nego koren, dok gvožđa ima 3x više u nadzemnom delu cvekle, nego u njenom korenu). Redovno konzumiranje zelenog kašastog soka, kao osnove sirove hrane, je mnogim ljudima donelo brojne koristi, izlečenje želuca i želudačne kiseline, poboljšalo imunitet i opšte zdravstveno stanje vraćanjem baznosti organizmu (zeleni kašasti sok i sveže ceđeni sokovi su ujedno i najdirektnija i najkvalitetnija ishrana za naše ćelije. U tom smislu su zaista odličan dodatak svakoj ishrani: klasičnoj, vegetarijanskoj ili veganskoj.)

Kada je najbolje vreme za zeleni kašasti sok i ceđeni sok?

Naše telo je stvoreno da noću spava, a danju bude budno. U periodu od 22h-02h naše telo stvara hormon melatonin i regeneriše se. Melatonin se luči kada se spava u mračnoj prostoriji, takodje je poznat i kao „hormon tame“.  Melatonin pomaže lečenje depresije, jača imuni sistem, luči serotonin (hormon sreće), zaustavlja rast kancerogenih ćelija[1]. Kod ljudi nivo melatonina raste nakon 60 do 90 minuta izloženosti tami. Količina melatonina koja se luči preko noći do pet je puta veća nego tokom dana.  Iz navedenih razloga je važno da spavamo u skladu sa prirodom, da se probudimo kad sunce izađe, i da spavamo kad padne noć.

Nakon ponoći telo počinje proces prirodne detokcikacije organizma (izbacivanja toksina iz tela). Proces prirodne detoksikacije organizma traje do podneva narednog dana. U tom periodu organizam ne bi trebalo opterećivati teškom niti termički obradjenom hranom.

Kada ustanemo najbolje je popiti čašu vode (sobna temperatura), kako bi se isprale naslage koje se u toku noći natalože na želucu. Takodje možete popiti i čašu vode sa glinom ili zeolitom koji su prirodni elementi koji sakupljaju toksine iz organizma izbacuju ih kroz stolicu i mokraću. Nakon toga, kada to organizam zatraži, može se pipiti sveže cedjeni sok koji direktno hrani ćelije i pomaže započeti proces prirodne detoksikacije. Potom možete popiti 0,5-1l zelenog kašastog soka. Ovo bi idealno bio doručak i sva hrana koju unosite do podneva.

Kako napraviti i započeti sa unošenjem zelenog kašastog soka?

Zeleni kašasti sok (green smoothie), pravi se od 60% voća, 40% zelenog lisnatog povrća/samoniklog bilja i vode. Sve se izmiksa u belnderu i dobijete slatki hranljivi napitak.

Kako je naša porodica počela sa zelenim zelenim kašastim sokom? Sasvim lagano i postepeno i koliko nam je prijalo. U početku smo pili 2 dl ujutru i stavljali redovno med, suve brusnice i druge prirodne zasladjivače da pojačamo ukus koji nam se dopada. Vremenom smo sve zasladjivače izbacili i stavljamo ih samo povremeno kada želimo veoma sladak ili čokoladan zeleni sok.

Takodje, koristili smo manje količine zeleniša u početku, a veće količine voća kako bismo vremenom stigli do preporučenog odnosa: 40% / 60% .

Ukus uvek možete poboljšati korišćenjem voća koje ima veoma snažan ukus: jagode, maline, ananas, narandža, limun i sl. Sveže ceđeni sok od jabuke ili narandže umesto vode, napraviće vrlo sladak zeleni kašasti sok idealan za one koji se navikavaju na zelene ukuse. U njega se uvek može dodati lanenog semena, konopljinog semena, čia semenki ili zelene superhrane poput: spiruline, hlorele, proteina konoplje, maka prah, psenična trava, ječmena trava i sl.

Zeleniš koji mi najradije stavljamo u zeleni kašasti sok: spanać, blitva, list peršuna, list celera, lišće šargarepe/rotkvice/brokolija/cvekle/korijandera, raštan, kelj, zelje, kopriva, loboda, maslačak.. Spisak nije konačan i možete staviti svaki zeleniš čiji ukus vam je prijatan.

Zlatno pravilo je da nedeljno menjate vrstu zelenog lisnatog povrća koju stavljate u zeleni kašasti sok kako biste unosili što više različitih vitamina i minerala u organizam.

Neke recepte za naše omiljene zelene kašaste sokove možete pročitati ovde.

Više o značaju zeleniša u našoj ishrani tome kako su došli do zelenih kašastih sokova, pročitajte u knjizi Viktorije Butenko “Zeleno za zdravlje”.

Kraj zavisnosti od šećera i slatkiša

Najveći problem većine ljudi danas je zavisnost od čokolade, šećera i slatkiša.

Kada ćelije i mozak dobijaju hranljive materije iz zelenog kašastog soka, vremenom prestaju da traže šećer iz tzv. junk hrane jer su ishranjene. Sa druge strane, uvek možete napraviti zeleni kašasti sok sa rogačem ili sirovim kakaom.Ili neku drugu sirovu poslasticu (potražite ideje u odeljku Recepti)

Primeri:

Pogledajte kako je Angela Stokes Monarch pobedila višak kilograma:

Andjela je prelaskom na sirovu hranu izgubila 72 kg. Imala je 136 kg, a danas ima 63kg. Zeleni kašasti sok je odigrao veoma značajnu ulogu u njenom vraćanju zdravom  životu i ishrani.

Philip McCluskey je smršao preko 90 kg zahvaljujući zelenom kašastom soku i sirovoj hrani. Za više informacija, pogledajte njegov web sajt.

Jedan od razloga zašto zeleni kašasti sok pomaže u regulisanju telesne težine je činjenica da su veoma bogati proteinima. Očigledan primer za to je recimo krava koja je mnogo krupnija i veća od prosečnog čoveka, a hrani se samo travom, zelenim lišćem. Krava potrebne proteine dobija direktno iz zelenog lišća – trave. Čoveku je neophodan što direktniji izvor energije. Sunce je najdirektniji izvor energije, gledanjem u sunce se može dobiti deo ove energije. Sva ostala energija se degradira u procesu dolaska do nas. Sunčeva energija prelazi u biljke, kroz hlorofil. Životinje koje jedu biljke, uzimaju na ovaj način sunčevu energiju u prvom stepenu degradacije sunčeve energije. Tu je ima najviše. Kada je životinja preuzme, ona je dalje degradira. Kada čovek pojede životinju, dobija vema malo dragocene sunčeve energije. Stoga je svakako najbolje da energiju uzimamo iz sirovih i termički neobradjenih biljaka i gledanjem u sunce, jer su to dva najbogatija izvora sunčeve energije bez koje nema života na zemlji.

[1] Izvor: predavanje dr Sladjane Velkov.